Programi za knjigovodstvo COBA Systems

Promena poslovnog softvera

2012-03-13T01:50:00.005-07:00

Pogrešna motivacija i nedostatak vizije

Objavljeno februar 13, 2008 // elektronsko poslovanje, poslovni softver, serijali

Promena poslovnog softvera zahteva i promenu poslovnih procesa u kompaniji

Ova dva poteza su često povezana. Poslovni softver i mogućnosti poslovnog softvera umnogome definišu same poslovne procese u jednoj firmi. Zbog toga firme svoje poslovne procese počinju preispitivati i prilagođavati skoro u isto vreme kada počnu razmišljati o promeni poslovnog softvera.

U teoriji sve ovo deluje jednostavno. Unajme se konsultanti, pričaju se velike (i male) priče, procenjuju se mogućnosti, preporučuju se strategije, a sve u cilju svetlije i jednostavnije budućnosti uz mogućnosti novog poslovnog softvera koji za razliku od starog „sve može“.

Zašto ovakvi projekti propadaju iako su eksperti pozvani na lice mesta? Zašto budućnost nije tako svetla i jednostavna kao na početku priče? Zašto novi „bolji“ softver ima iste probleme kao i stari „lošiji“? Da li je problem samo u softveru ili ima nešto i u ljudima? Da li je Gilb (Marfijef zakon) u pravu kada kaže da su kompjuteri nepouzdani ali da su ljudi još nepouzdaniji? Počnimo od početka.

Pogrešna motivacija. Ako vam neko savetuje da promenite svoj poslovni softver jer je „loš“ (sa svim interpretacijama „lošosti“), poslušajte ga samo ako ste i sami dobro razmislili na istu temu. Motivacija za promenu mora da dođe unutar firme, a ne spolja. Zapravo, korisnici su jedini koji imaju pravi uvid u funkcionalnost postojećeg softvera. Svakodnevnim korišćenjem oni imaju uvid u prednosti i mane postojećeg poslovnog softvera kao trenutnog načina na koji se odvijaju poslovni procesi. Menadžment firme bi ideje i predloge za unapređenja i poboljšanja svakako trebalo da razmotri, a ako su valjani i da podrži. Utrošak vremena i energije na procenu valjanosti ovakvih predloga, svakako je manji od cene nabavke i implementacije novog poslovnog softvera. Novo je bolje – ne mora da važi u svetu poslovnog softvera. Menjajte poslovni softver ako i samo ako ste procenili da „nema gde dalje“ sa starim softverom.

Nedostatak vizije. Pitanje na koje treba da date odgvor je: šta želim da postignem promenom poslovnog softvera? Poslovni procesi se kreiraju sa određenom vizijom na umu (npr. poboljšanje kvaliteta usluge ili unapređenje odnosa sa kupcima) i ciljevima (smanjenje troškova, poboljšanje efikasnosti,…). Samo sa jasnom vizijom i ciljevima se kreće u poboljšanje poslovnih procesa. Nekada poboljšanje poslovnih procesa može značiti i promenu poslovnog softvera (jer se softver ne može prilagoditi novonastaloj situaciji), ali to nije pravilo. Pre svega treba razmotriti sledeće:

Razvoj poslovne vizije i poslovnih ciljeva
Prepoznavanje procesa koji su loši
Razumevanje i ocena trenutnih poslovnih procesa
„Brainstorming“ i dizajn novi poslovnih pristupa
Implementacija novih procesa.
Promena poslovnog softvera (ako postojeći sistem ne može da isprati prethodne stavke)

Primetili ste da je promena poslovnog softvera poslednja stavka. Sve stavke pre promene softvera moraju biti jasno definisane. Ako bilo šta što je trebalo definisati odložite za kasnije, to što ste odložili pojaviće se u ključnom momentu i „zabiti vam nož u leđa“ da se tako izrazim.

Bez jasne vizije, bilo koja implementacija bilo čega predstavlja, najblaže rečeno, mučenje.

ZANIMLJIVA STARA PREPISKA

2012-03-04T01:04:00.002-08:00

2010/4/7 Aleksandar Bozic <aleksandarbozic@yahoo.com>

Ja sam programer iz Karlovca, Hrvatska i zadnjih godina programiram uz clipper, xbase++ aplikacije robno, ugostiteljstvo (cak i benz.pumpa radi sa soap pozivima iz xbase++) ali ne znam zasto inzistiras na express - kupio sam ga , ali ga ne koristim- sve radim sa top-down- puno su elegantnije aplikacije bar po izgledu od vasih demo koje sam pogledao , kada razvijes
svoj sustav, lako je kao i u clipperu, ako treba mogu pridonijeti sa nekim source-comod i sl. (bez top-downa xbase++ je prilicno neupotrebljiv-poluproizvod, tezak). vjerovatno je i express dobar ali sam se nasao u top-down-u) Imam vrhunske aplikacije sa touchscreenom za pc kase, moja benzinska pumpa nikad nije stala (u suradnji sa ultrom) dok tifon i ina stalno nesto steka itd, itd, ma ne hvalim se samo pricam.
Puno pozdrava
Aleksandar Bozic
www.utrke.com

Aleksandre drago mi je što si se javio.

Bio sam na putu i po dolasku zatekao sam u pošti tvoj dopis. Zbog toga nisam odmah odgovorio.

Ako želiš da se na bilo koji način uključiš u Open Source Projekat dobro nam došao. Uslov si pročitao: pošalji jednu digitalnu fotku, osnovne podatke o tvojoj firmi ili o tebi ako nemaš firmu i sa nama si. To što ti koristiš druge programske alate nema značaja, čak je i dobro jer možda ćemo puno toga novog, a možda i boljeg, naučiti od tebe. Toliko o tome. A sada o ostalom:

Kada sam se posle dve godine istraživanja odlučio za eXpress++ umesto za TopDown ili FiveWin ili... (ima ih još desetak) bilo je to na osnovu detaljnog proučavanja i vaganja onoga što je meni trebalo za brz razvoj računovodstvenih aplikacija. eXpress++ je po tome odneo pobedu nad ostalim Third-Party DLL bibliotekama pisanim u Alaska Xbase++ kodu. U celoj toj priči najbeznačajniji problem je bio lepota korisničkog interfejsa. Kad pogledaš čuveni ORACLE njegov interfejs je asketski. Od raznoraznih ružnih efekata i drečavoplavih boja kojima obiluje najnoviji Winsows (VB, DELPHI i ostalo) beže profesionaci i oni koji su po ceo dan za računarem (knjigovođe, agencije i sl.).

E sad, to uopšte ne mora da znači da TopDown nije jako dobra stvar. Ali veruj mi, nemam vremena da sve to proveravam pišući malo sa jednim malo sa drugim alatom. Drugim rečima pogodio si stvar sa izjavom da si mogao i ti da se uhvatiš za eXpress umesto za TopDown i sada bi pričao kako je eXpress dobar, ili obrnuto da sam se ja uhvatio za TopDown umesto za eXpress njega bih propagirao na sajtu a ne eXpress. Stvar sudbine i izbora. Za profije (oni koji žive od pisanja softvera) ostaje samo ona Njegoševa: U rukama Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita.

Iz navedenih razloga i zbog moje velike znatiželje kako drugi profiji rade ovaj naš posao, pošalji mi jedan mali bezazleni demo i njegove PRG i finalni EXE, urađen sa TopDown bibliotekom, a koji mogu da startujem sa demo verzijom TopDown-a, i naravno kaži sa kojom Xbase++ verzijom RunTime to radi i sa kojom verzijom TopDown-a to radi. Staviću to odmah na sajt u Open Source Projekt da ostali vide šta se sa tim može.

Molim te objasni šta su ti to SOAP pozivi iz Xbase++ to bi mogla da bude jako zanimljiva tema.

Što se tiče aplikacija za PC kase za ugostiteljstvo koje rade sa touchscreenom otvorićemo posebnu stranu na sajtu za tvoju tehnologiju ako si spreman da pišeš o tome.

Nisam se snašao sa sajtom www.utrke.com/net jedino sam shvatio da si profesionalni sportista i jedan od Webmastera tog sajta. Očito da nisi postavio sajt sa ponudom svojih programa, što je šteta. Ali verovatno imaš razloga za to. Da li ti ova adresa sa sajta još uvek važi: Božić Aleksandar, V.Nazora 5, 47000 Karlovac (tel.047/615-623,mob 098/208-847).

Šta je Ultra, a šta je Tifon i Ina (jesu li to marke PC kasa?)

P.S.

ŠTA JE ALASKA XBASE++

Xbase++ je prvenstveno napravljen kao standardni objektno orjentisan jezik sa svim karakteristikama objektnog jezika za rad sa DBF/NTX Xbase odnosno ISAM bazama podataka, a ne kao jezik za Clipper programere.

Oni su samo bili toliko mudri da omoguće finu tehnologiju za direktno prevođenje starog 16-bitnog Clipper koda u 32-bitni ALASKA Xbase++ kod i ništa više. Taj prevedeni 32-bitni Clipper nije se razlikovao ni za dlaku od starog Clipper softvera ni po interfejsu (sve je to CRT mod) ni po izvršavanju komandi ni po tehnologiji rada. I tu je što se tiče Clipper-a sve završeno.

Ko je hteo da radi GUI interfejs u Alaska Xbase++ morao je da zaboravi na Clipper i da se uhvati u objektno programiranje, što je za Clipper programere bauk, a pogotovo što Alaska nije imala svoje IDE razvojno okruženje slično VB ili DELPHI ide okruženju. Ali pravi profesionalci su to uradili.

Autori TopDown Library i eXpres++ programirali su svoje alate u čistoj Xbase++ i koristeći sve blagodeti objektnog programiranja. Pošto im je bilo jasno da Clipper programeri teško prihvataju objektno programiranje dosetili su se da sa jednim alatom koji bi simulirao Clipper pod Alaska Xbase++ kaputom mogu da zarade finu paricu. I kao što vidiš nisu pogrešili.

Ali oni ne rade sa tim svojim alatima, oni ih i dalje pišu u čistom Xbase++ kodu. Ako imaš eXpress++ kao što kažeš, dobio si uz njega i kompletan izvorni kod za eXpress++ iz koga možeš da vidiš kako je napisan pa možeš po želji i da ga modifikuješ ili da iz njega uzimaš blokove koda za svoje aplikacije. Iz tog razloga, za neke ozbiljne stvari, kada praviš svoje klase i slično, mora se koristiti čista Xbase++ mešano sa Third-Party bibliotekama. eXpress++ to dozvoljava i podržava. Osim toga eXpress++ ima kompletnu podršku za ADSDBE i Advantage Database Server za izradu Clijent-Server aplikacija sa DBF/NTX/CDX bazom podataka.

Puno pozdrava.
Nadam se da ćemo nastaviti saradnju.

2011-12-29T08:25:00.000-08:00

FIRMA FIPO iz Užica ima odličan Internet knjigovodstveni program KP-Net ili VARIJANTU E

(vezano za zadnji post KNJIGOVODSTVENA INTRANET-INTERNET APLIKACIJA)

Iz firme FIPO dobili smo dopis:

hvala što ste nam poslali ovako interesantnu analizu koja može samo biti od koristi. Ima par stvari oko kojih se na slažem, ali uglavnom je to tako. Hoću samo da navedem još jednu ( E ) varijantu koja je po me meni najrealnija za jednu knjigovodstvenu firmu, a proističe iz našeg iskustva, odnosno već postoji nekoliko godina.

E. varijanta:

Firma: FIPO iz Uzica
Broj korisnika: oko 80

A. oko 15% korisnika koristi Kp_net ili WEB program u svim kombinacijama

1. primer

Korisnik ima proizvodnju blizu Užica sa 4 računara na Kp_net-u (osim pregleda rade fakturisanje, otvaranje šifara proizvoda, ulaz proizvoda i trebovanje materijala i delimično knjiženje glavne knjige i troškova). Korisnik takođe ima predstavništvo u Novom Sadu sa 2 računara na Kp_net-u. Ostalo knjigovodstvo je u FIPO na Kp_net-u.

2. primer
Korisnik radi neka knjiženja na WEB-u
Ostalo je u FIPO na Kp_net-u.

B. oko 15% korisnika koristi WEB za pristup svojim podacima ali na serveru firme

Primer: Knjigovodstvo radi FIPO na lokalnom serveru na programu KP , a korisnik uglavnom pregleda izveštaje (preko WEB-a).

C. Za sve ostale se radi knjigovodstvo na lokalnom serveru na KP

------------------------------

Ovo prilicno govori o statistici ša kome treba.

Evo i kako je organizovana mreža u FIPO.
Lokalni server za baze podataka na PostgreSql. Naravno da je server na Linux-u ( CentOS 5.3).

Na serveru je podignnut Samba server kao fajl server za Smb ili Cifs protokol (Windows mreža).
Aplikacija KP (ista je kao i Kp_Net što se tiče korisnika).

Sledeće je Linux router koji se nalazi i postavljen je i kao router (green-red zona ) i Reverse proxy za WEB pristup spolja. A na Linux router je prikačen Adsl router sa DMZ ka Linux ruteru. Lozinke su duzine 16 znakova za jedno sa velikim/malim slovima, ciframa i specijanim znacima. Zaštita je kompletna što se tiče pristupa spolja. Postavljen je Dynamic DNS servis jer nemaju fiksnu IP. Pokazalo se odlično.

-----------------------------

Za Kp-net i WEB pristup internet serveru koristi se dedicated server koji se nalazi u Engleskoj sa pristupom od 100Mbit/s, koji je takođe na Linux-u, Centos 5.3 koji u potpunosti administriramo mi, od instalacije softvera do svakodnevne kontrole.

Backup se radi svakodnevno na još jedan server (gde nam se nalazi sajt) i na naš server u firmi.

Ovo je za nas prilično dobra kombinacija koja podrzava sve zahteve i koja veoma fino radi.

E, sad, što kaze Lane Gutović, na znam zašto sam vam ovo ispričao, ali može nekome da pomogne :).

Moramo se malo i nasmejati. :)

Ako Vam je potrebna još neka informacija, slobodno nas kontaktirajte.

Srdačan pozdrav,
Čupić

Vezano za ovaj post - radi razjašnjenja ovog posta.

Moja komunikacija sa FIPO započela je u fazi traženja odgovarajuće internet aplikacije za agenciju za knjigovodstvo i njene klijente.

A. Prvo sam probao FIPOSOFT aplikaciju a zatim sam tražio dodatne informacije

Potreban mi je knjigovodstveni softver koji radi preko Web-a. Pronašao sam vaš softver na netu i uradio sam sve što ste napisali kako bih ga pogledao i probao. Dakle, uradio sam ovo: Instalirao sam program KP-Net.

Koliko sam shvatio KP-net je standardna klijent-server aplikacija čiji server i baza podataka su na vašem računaru i bazi podataka se pristupa preko interneta. Međutim, vi imate i Web aplikaciju koja me više zanima, ali imam utisak da nije kompletna u onoj meri kao Kp_net. Moguće je da nisam u pravu, ali molim vas za pojašnjenje.

Web aplikacija vam je ozbiljna knjigovodstvena aplikacija, mnogo bliža našem knjigovodstvu nego drugi sličan softver koji se može naći na našem tržištu a koji je nastao prilagođavanjem stranog softvera na naše uslove. Tempirana je na preduzetničke i male firme što mi odgovara i rađena je da generalno pokrije standardni knjigovodstveni posao, a ne po narudžbini za neku firmu (gde se rešava samo problem te firme) pa sad pokušavate da je prodate drugim firmama koje svoj posao rade na sasvim drugi način. Sve u svemu, dobar posao. Ali cena je uvek bila važan faktor. Zbog toga bih voleo da je znam pre nego što nastavim da se ozbiljno interesujem za vaš softver.

Takođe mi dajte i odgovor na sledeće:

Ako moja knjigovodstvena agencija kupi pristup Web aplikaciji, koja će godišnja cena biti za obezbeđenje sledeće usluge:

- Imam 5 računara klijenata u agenciji koji će neprekidno pristupati serveru i bazi podataka.
- Imam 50 firmi klijenata za koje vodim knjigovodstvo.
- Svaka firma klijent zahteva da u bilo koje vreme dva njena čoveka (računara) mogu da pristupe svojim podacima radi pregleda, dobijanja izveštaja i štampanja.

Ne bih vam postavio ovo pitanje da sam uspeo sam da to izračunam. Ali neke stvari oko plaćanja i pristupa (licenci i sl) nisam uspeo najbolje da razumem.
Unapred hvala,

B. Dobio sam sledeći odgovor:

Postovani,

Potpuno nam je poznata problematika prelaska na novi program u knjigovodstvenim agencijama, jer nije prvi put da to radimo, a i imamo sestra firmu koja se bavi knjigovodstvom sa 10-ak knjigovodja i oko 80 firmi. Tako da vec 20 godina zajedno radimo na ovim programima kako bi bili sto bolji. Naime, potrebno je veoma dobro organizovati i isplanirati prelazak.

Zato mislim da je potrebno da vam sto bolje objasnim nas princip primene i rada programa a i odrzavanja. Prvo podaci se nalaze na nasim serverima u inostranstvu, upravo smo prebacili podatke iz SAD u Evropu (tacnije u Englesku) zbog brzine i zbog problema sa podrskom u Americi zbog kojih su nasi klijenti ostali 48 sati bez pristupa svojim podacima. Namera nam je da zakupimo i dodatni backup server kod drugog provajdera kako bi klijenti bili uvek on-line, ako jedan server padne.

Sigurnost: Sto se tice sigurnosti podataka, svakodnevno se prave kopije svih baza na drugom serveru u inostranstvu i na nasem serveru u firmi (za svaku firmu postoji po jedna kopija na dve lokacije). Dosad za 7 godina samo nam je jedna baza pala i vratili smo podatke od prethodnog dana, tako da nije mnogo izgubljeno, ali sa dodatnim backup serverom problemi ove vrste bi se sveli na minimum.

Kp_net i WEB: Prakticno je ista logika programa i pristupa se istoj bazi, hibridni sistem. Mozete korisiti i KP_net i WEB. Malo je tehnologija WEB-a specificna, i mlada je i nije bas pravljena za obradu ovakvog tipa, tako da je neke stvari veoma tesko napraviti kao u klijent aplikaciji. Trudili smo da programi isto rade, osim sto ima razlike u izgledu i funkcionalnosti unosenja podataka (frontend). Ako nesto nije uradjeno u Web verziji, ne znaci da ne moze da se uradi. Nekad zurimo da uradimo u KP_net-u i zaboravimo da dodamo u Web-u.

U vasem slucaju ja bih preporucio da u vasoj agenciji koristite KP_net, jer je lakse raditi, mozete otvoriti vise prozora u oviru glavnog, brze je unosenje i pretrazivanje podataka itd..., a vasi kljenti bi mogli koristiti WEB (jer mogu da rade i na 1Mbit/s protoka, pa i manjim brzinama)

Cena: Cena je bazirana na osnovi od 3 eura, ( izvinjavam se sto su nam stare cene u dinarima na sajtu)

Osnovni pristup serveru: 30 eura i svaki sledeci korisnik ili baza 3 eura. ( za vase klijente prva licenca je 5 eura)

Znaci u vasem slucaju :

-- osnovni pristup ------------             30 eura
    pristup za vasu firmu          5 x 3 = 15 eura
    licence za baze-----           50 x 3 = 150 eura
    prva licenca za vase klijente 50 x 5 = 250 eura
    druga licenca za vaze klijente 50 x 3 = 150 eura
--------------------------------------------------
                                   Ukupno = 595 eura ( mesecno)

Posebni zahtevi sa naplacaju 15 eura po satu. Mozemo da vam pruzimo podrsku u vezi migracije podataka na nase baze, ako mozete da obezbedite podatke u excel ili CSV formatu. Ako imate jos pitanja slobodno nam se obratite.
Srdacan pozdrav,
Čupić Goran

2011-12-24T14:37:00.000-08:00

KNJIGOVODSTVENA INTRANET - INTERNET APLIKACIJA

Na odličnom Blogu Nikole Malovića

Knjigovodstveni programi

Savršeni knjigovodstveni program po meri korisnika - mit ili stvarnost?

pod naslovom Knjigovodstveni programi u oblaku

http://papiri.rs/blog/2011/knjigovodstveni-programi-u-oblaku/

dat je dobar tekst o knjigovodstvenim programima na internetu odnosno viđenje autora o tome kako treba da izgleda dobar knjigovodstveni program koji u najvećem delu uključuje u celu priču i danas nezaobilazni ultimativni internet. Smatram da ovaj tekst obavezno treba pročitati.

Iz našeg ličnog istraživanja koje sprovodimo zadnje dve godine na tržištu knjigovodstvenih programa (među korisnicima CSYSTEMS™ programa za knjigovodstvo i među korisnicima drugih knjigovodstvenih programa a koji su nam poslovni prijatelji i saradnici) izvukli smo određene zaključke na osnovu kojih pokušavamo da planiramo dalji razvoj na izradi knjigovodstvenog softvera. Ovi zaključci se u jednom delu poklapaju sa Malovićevim stavovima a u jednom delu odstupaju od njih. Ovde ćemo ih izneti u skraćenom obliku uz napomenu da se radi o našem gledanju i našim zaključcima, proisteklim samo iz razgovora sa potencijalnim korisnicima knjigovodstva preko interneta, koji nisu još uvek potvrđeni ni na tržištu a ni nekim egzaktnim merenjima i podacima.

1. ŠTA KORISNICI TRAŽE

Korisnik koji dugo ima i koristi desktop knjigovodstvenu klijent-Server aplikaciju a sa druge strane svakodnevno koristi internet, najčešće za slanje i prijem meilova u okviru poslovne komunikacije, za elektronsko plaćanje, za ostale lične stvari, uvek na kraju ispostavi i zahtev da hoće da preko interneta pristupa svom knjigovodstvu, ma šta to značilo (a u većini slučajeva ni korisniku nije sve jasno oko toga).

2. ŠTA SMO IM PONUDILI

Tada korisniku iz tačke 1. Mora da se objasni i način koji za to može da koristi. Mi smo objašnjavali samo sledeće načine:

a. WEB APLIKACIJA NA PLATFORMI PROIZVOĐAČA KNJIGOVODSTVENE APLIKACIJE

Baza podataka sa knjigovodstvom korisnika i Web aplikacija (knjigovodstveni program) se nalaze na računaru prodavca knjigovodstvene Web aplikacije. Korisnik ima samo Web browser i ne brine ni o čemu - ni o podacima ni o programima. Tajnost njegovih podataka je od strane prodavca zagarantovana do one mere do koje je to uopšte moguće. Sigurnost podataka je na isti način garantovana. Ako ima interneta sve radi. Ako se internet prekine, ništa više ne radi. Da li tu i nesavesni i zlonamerni hakeri mogu da naprave štetu, ko zna - sve je moguće (ako su mogli Pentagonu mogu valjda i ovde - korisnici ovo znaju ne treba ih oko toga uopšte razuveravati jer se naljute). Sa bilo koje tačke u svetu može se (uz password) pristupiti kompletnim knjigovodstvenim podacima, može se knjižiti, mogu se dobijati izveštaji i pregledi, može se knjigovodstvo koristiti u punoj funkciji. Uz to, i cene su jako povoljne.

b. WEB APLIKACIJA NA CLOUD PLATFORMI

Isto kao u tački a. Osim što se baza podataka nalazi kod neke od multinacionalnih kompanija Microsoft, Amazon, Google itd. Web aplikacija (knjigovodstveni program) se nalazi takođe u cloud-u (u oblaku).

Ovde su cene malo veće, ali sigurnost podataka je valjda bolje garantovana (u Srbiji još nemamo iskustva sa time, a i u svetu je ova tehnologija jako nova).

c. S+S APLIKACIJA

S+S aplikacija koju predlaže Nikola Malović koristi cloud tehnologiju za skladištenje baze podataka kao u tački b. Za razliku od tačke b. ne koristi Web aplikaciju koja se nalazi u računaru u oblaku, već koristi klasičnu desktop knjigovodstvenu aplikaciju i lokalnu bazu podataka u računaru korisnika a centralnu bazu podataka u oblaku koristi preko internet servisa. Nikolinim rečima to izgleda ovako:

'Kao rešenje tih nedostataka ja sam odabrao arhitekturu “S+S” knjigovodstvenih programa u kome se klasičan knjigovodstveni program povezuje se bazom podataka i setom internet servisa. Suština distribuiranog knjigovodstvenog programa je u tome da se u radu korisnik uvek koristi lokalno prisutnom bazom dok program preuzima na sebe slanje i preuzimanje novih podataka sa servera u oblaku. Pored baze u oblaku, koriste se i procesorski resursi u oblaku za stvari poput integracije sa B2B portalima dobavljača itd.'

Drugim rečima korisnik uvek u svom lokalnom računaru ima najnoviju kopiju centralne baze podataka koja je na sigurnom i svima dostupnom mestu na serveru u oblaku. Kopija se automatski ažurira u zadato vreme ili po zahtevu korisnika. Isto važi i za sinhronizaciju kopije i centralne baze podataka na serveru u oblaku.

U ovom viđenju, ako se internet prekine knjigovodstvo korisnika i dalje nesmetano radi. Takođe, kompletna baza podataka knjigovodstva je fizički prisutna uvek i u računaru korisnika. Sve ostalo je skoro isto kao u tački a. I b. osim što Nikola Malović ima i svoje jake argumente u prilog takvog načina rada.

d. WEB APLIKACIJA NA PLATFORMI KORISNIKA

INTRANET-INTERNET APLIKACIJA

Korisnik ima svoju lokalnu intranet mrežu. U toj mreži ima računar database server i računar Web server a na radnim stanicama u intranet mreži postoje klijentske aplikacije koje nisu Web aplikacije, već klasični puni klijenti. Njegova knjigovodstvena baza podataka je u njegovom računaru database serveru. U njegovom Web serveru nalazi se njegova Web aplikacija koja pristupa bazi podataka u database serveru.

U lokalnoj intranet mreži rade puni klijenti da bi se iskoristile sve prednosti postojećih klasičnih knjigovodstvenih desktop aplikacija (bogat korisnički interfejs, brzina i lakoća rada, obučenost i rutina korisnika i ostalo).

Izvan lokalne mreže odnosno sa interneta podacima se pristupa preko Web aplikacije čime se omogućava pristup podacima sa bilo koje lokacije samo uz korišćenje Web browser-a. U pristupu sa interneta podaci se mogu ili samo pregledati ili i pregledati i menjati u zavisnosti od prava pristupa korisnika (username/password).

Korisnikov Web server i njegov database server najčešće su jedan isti računar. Taj računar mora da radi neprekidno. Korisnik zakupljuje statičku IP adresu ili direktan pristup internetu kao napredniju tehnologiju. Korisnik može na taj način (uz password) da sa bilo kog računara koji je na internetu pristupi svom knjigovodstvu u database serveru preko svog web servera i svoje web aplikacije.

Ovo, kao početna investicija, košta mnogo više nego ponuda iz tačke a. tačke b. i tačke c. Zatim, ovo zahteva postojanje čoveka koji se razume u rukovanje database serverom, Web serverom, računarskom mrežom i slično. Plaća se zakup statičke IP adrese ili sopstvene linije prema nekom od jakih internet provajdera. Plaća se izrada i upotreba ili pak kupovina neophodne knjigovodstvene Web aplikacije. Svoju bazu podataka korisnik čuva i štiti sam sa svojom tehnologijom i svojim umećem - pa šta mu se desi to mu je.

3. ŠTA KORISNICI KAŽU

3.1. Korisnici sa 3 do 10 računara u mreži:

3.1.1. Sve je to lepo, ali moji podaci moraju da budu kod mene (c. Ili d.)

3.1.2. Ne smem da stanem ako stane internet. (c ili d)

3.1.3. Ako to ne košta baš mnogo, ja sam za moj Web server (d.)

3.1.4. Ne treba nama mogućnost knjiženje preko interneta iz Novog Sada u Niš. To neka rade knjigovođe u Nišu. Dovoljno je samo da možemo da preko interneta vidimo sve ono što nam treba od podataka na primer kartice kupaca i dobavljača, cenovnike, popise zaliha, analize, i ostale izveštaje (modifikovano a,b,c,d.)

3.1.5. Baza podataka mora da bude 100% sigurna od hakera, od virusa, od CIA od ShinBet (modifikovano d.)

3.1.6. Kopiju centralne baze podataka (ili izvoda iz te baze podataka) slati svakodnevno na internet da podaci iz nje mogu da se dobiju na uvid preko web aplikacije. Lokalna mreža i centralna baza podataka na database serveru ne smeju da imaju vezu sa internetom (modifikovano d.)

3.1.7. Mi smo za naš Database i Web server. Vidite neko jevtino rešenje preko Dyn DNS *). Ne bi mi ni da sinhronizujemo ni da šaljemo negde naše podatke. Imamo čoveka koji će nam sve to održavati - Mikica iz gimnazije (modifikovano d.)

*) Dynamic Network Services, Inc (aka “Dyn” and pronounced dine) is the infrastructure-as-a-service (IaaS) leader, specializing in both DNS and email delivery for the enterprise client, small business and personal user. The solution to the problem was called DynDNS.org, a dynamic DNS service for home users to host sites on their home PC and have remote access. It grew. And grew. And grew some more. More donations came in so we could add services. Those grew as well.

3.2. Korisnici do 3 računara lokalno ili u mreži:

3.2.1. Nismo zainteresovani za to. Završava nam posao i laptop pa čak i USB flash memorija za uvid u podatke kada smo van firme.

3.2.2. Sasvim zadovoljavajući je i ovaj internet koji imamo. Nije nam potreban uvid u podatke van firme.

3.2.3. Sve je to lepo, ali ovog trenutka mi ne treba. A i skupo je.

4. ŠTA JE NAJPRIHVATLJIVIJA PONUDA

Razmišljanje proizvođača softvera

Jevtino d. rešenje INTRANET-INTERNET aplikacija. Sopstveni Web i database server u jednom računaru. Sopstvena statička IP adresa i veza preko Dyn DNS servisa. Najprostija (najjevtinija) WEB aplikacija za pregled desetak dokumenata i izveštaja (koji se svakodnevno ažuriraju) iz baze podataka firme. Centralna baza podataka firme koja se nalazi na database serveru treba da bude izolovana od pristupa sa interneta (to je najjevtinija i najsigurnija zaštita baze podataka). Njena kopija se svakodnevno šalje da ažurira bazu podataka na Web serveru, kojoj se pristupa sa interneta.

Da se u početku u potpunosti zadrži postojeći računovodstveni softver i postojeća računovodstvena baza podataka koju firma koristi (jer neisplativo je menjati softver koji dobro radi a još je grđe ponovo naučiti ljude da rade sa nečim novim).

Web aplikacija mora da koristi neku od besplatnih verzija baza podataka kao što su MySQL, PostGre SQL, SQLite, MSSQL Express, Oracle Express i slično.

Web server da koristi Linux i Apache server (oba su besplatna).

Vremenom, kada se Web aplikacija pokaže kao nešto bez čega se više ne može u poslu, ići postepeno na izradu novog računovodstvenog softvera za firmu u ovim Web tehnologijama.

Razmišljanje kupca softvera

Mnogo je marketinški bolje kada vlasnik firme kaže da ima svoj Web server i svoju intranet mrežu sa izlazom na internet nego kad pominje među poslovnim prijateljima neki OBLAK (ne može posle ni da objasni šta je to).

Srbin će bez problema da plati svoje servere i svoj intranet bez obzira na ekonomsku opravdanost takvog ulaganja, jer efekti toga na okolinu, na zaposlene, na društvo iz kafane, i na sve ostale neprijatelje su mnogostruko veći od takvog ulaganja.

S obzirom da sve radi skoro isto, drži se one narodne „Use i u svoje kljuse“.

Kraj teksta:

Dakle, dragi prijatelji, programeri svih vrsta i algoritama, svako će od nas da uradi ono što misli da je najbolje za njega (čitaj: najbolje za korisnika programa). Ali pre toga nije loše malo popričati o svemu tome, čuti druge i čuti sebe. Možda među svim tim glasovima i u toj galami zaključimo da naš glas i ne zvuči baš tako dobro kao što smo na početku mislili dok je usamljeno odzvanjao u sopstvenoj glavi.

COBA Systems

Slobodan Stanojević, dipl.ing.

Dragan Blagojević, dipl.ing.

Miloje Banković, dipl.ecc.

LOPOVLUK JE MOĆNA STVAR

2011-10-25T16:50:00.000-07:00

ZAŠTO SAM PODIGAO CENE PROGRAMIMA NA IZNOS KOJI JE ZA 100 EURA VEĆI OD PRETHODNOG

Sve češće, skoro svaki drugi dan, dobijao sam meilove slične ovom:

Dobar dan,
žele li bi da probamo vaš program za maloprodaju, ako nije problem, u koliko budemo zadovoljni plalali bi licencu za korišenje istog unapred hvala

Ako odgovorim sledeće:

Poštovani M,

na mom sajtu
www.cobasystems.com
imate prijavu za program koju trebate da popunite i da mi je odatle automatski pošaljete kako bih mogao da podesim program da radi za vas. Prijava se otvara, popunjava i šalje dugmetom koje nosi naziv:
Zahtev za program

To je vrlo prost i brz posao, pa vas molim da to uradite kako bih mogao da vam dam program.

Više se nikada niko ne javi.

Ako pošaljem adresu za preuzimanje programa, više se nikada niko ne javi, ni zbog osnovne obaveze da mi saopšti da je program primio i instalirao, jer sam takvu molbu poslao uz program.

Dakle, zaključak je sledeći. Na jako jevtine, bezobrazno jevtine programe za knjigovodstvo, isključivo su reagovali ljudi koji imaju neki jako sitan biznis, a u biznis i u knjigovodstvo se ništa ne razumeju, ali su ubeđeni da je 20 ili 30 evra mesečno koje im uzima neki lokalni knjigovođa čisto „dranje“. Iz tog razloga rešili su da pokušaju sami sa svojim knjigovodstvom, ali sada treba naći što jevtiniji program, pa im ovaj moj od 50 evra godišnje otprilike odgovara po ceni, samo da još provere da li to bre radi kako treba ili je naka mućka u pitanju. Kako se razumeju u biznis i u knjigovodstvo, tako se razumeju i u poslovni bon-ton. Nemaju osnovnu kulturu niti pak imaju poslovni moral, jer većina je pokušala da se dogovorom i ubeđivanjem preko telefona domogne još niže cene ili da za tu istu cenu dobije još tri druga programa.

Na primer, razumevanje posla i knjigovodstvenih evidencija, korisnika koji je prvo tražio i dobio program za fakture (poslat mu je program za fakturisanje), sastoji se iz sledećeg sada objašnjenog zahteva:

Postovani,

Zahvaljujem na detaljnim uputstvima. Medjutim, da li u programu postoji kljiga ULAZNIH faktura? Ne bih da pokrecem ovu, za mene komplikovanu, aplikaciju ako ne mogu da formiram bazu sa ulaznim racunima. Meni ustvari treba program pomocu koga bih pratila nasa dugovanja prema drugim firmama, nase uplate njima i obrnuto. Da li to ovaj program podrzava?

Hvala najlepse,

Kao što se vidi, ovaj veliki posao praćenja naših dugovanja i uplata prema drugim firmama, kao i praćenje dugovanja drugih firmi prema nama i njihovih uplata, koji se zove finansijsko knjigovodstvo zbog koga firme primaju finansijske direktore ili slično, moji prijatelji bi da reše kroz programče od oko 40 eura najviše, i da još ima fakturisanje i ulazne fakture. A gde su izlazne fakture i ostale gluposti, izvodi banke, cesije, kompenzacije, mahinacije. Uz program koji im je poslat dobili su detaljno uputstvo o vođenju knjigovodstva firme i potrebnim referatima za tu svrhu. Niko to nije pročitao niti ima nameru da pročita. Važno je da njima treba neki program koji, ako negde postoji, mora da ima naziv KAKO MALI MIKICA ZAMIŠLJA VOĐENJE KNJIGOVODSTVA.

Neki drugi moji prijatelji, imaju bar osnovnu kulturu ophođenja, ali pošto su najzad našli za 50 evra godišnje program koji bi im odgovarao, pokušavaju da za te iste pare zaposle i programera kao njihovog radnika. Evo primera vrbovanja ili bolje reći prikrivenog ultimatuma:

Poštovani,
Program je stigao i instalrian je evo gledamo gde je šta i ostalo .Imamo samo jedno pitanje da Vas ne opterećujemo putem telefona ,da li program može malo da se modifikuje ka našim potrebama .Koliko smo do sada videli ovaj program je dat za prodaju artikala ,malopreodaja itd. Mi smo sa druge strane uslužno odeljenje koje ne sme da prodaje robu već je kroz uslugu naplaćuje (rezervni delovi ) i radmo i sa malopreodojamo (kase ) i pravnim licima . Izuzev toga ono sto je nama generalno potrebno od ovih programa je KPO (to smo videli da ima) Izlazne -ulazne fakture ,šifarnik komitenata ,šifarnih artikala .Koliko smo ustanovili sve te stavke postoje unutar samog programa . Poslali smo Vam izgled radnog naloga ukoliko sam program ima opciju dodavanja tog dokumenta to bi nam znacilo jer to izdajemo serviserima i na osnovu tok dokumenta se naknadno radi faktura (taj dokument vuče bazu podataka šifarnik komitenata ) i povezan je sa računom ali to već može i ručno da se radi bez povezivanja.U principu je to to ako može da se napravi tako nešto nama odgovara da pogledamo da pošaljete predračun i da što pre to uplatimo i krenemo da radimo .
Unapred zahvalni
Srdačan pozdrav.

Posle uvida u njihov poslati radni nalog dobili su odgovor da može da im se napravi program za radni nalog koji bi bio vezan za referat kupaca i refearat fakturisanje iz knjigovodstvenog paketa za maloprodaju robe i usluga koji im je poslat. Cena knjigovodstvenog paketa je na sajtu bila 50 evra, a za program za radni nalog dao sam cenu 90 evra. Nisu se više javili. Pa zar nisam za čas mogao da im dopunim postojeći program sa tim radnim nalogom za onih 50 evra, pa bi ga možda i uzeli. Ovako, kad sam već zacepio još 90 evra, ljuti su i neće ni da se jave.

E pa sad, ozbiljni poslovni ljudi, kojima program za knjigovodstvo stvarno treba i koji znaju šta je to i kako to treba da izgleda u njihovom poslu, već imaju svoje programe za knjigovodstvo koje su platili više stotina ili više hiljada evra. Čak i ako razmišljaju o zameni svojih programa jer iz bilo kojih razloga isti više ne odgovaraju, neće se zainteresovati za programe koji koštaju 50 evra, jer će biti do neba sumnjičavi i nepoverljivi prema takvoj ceni. Oni jednostavno znaju koliko je njih do sada program za knjigovodstvo koštao (da li je dobar ili nije to se uvek vidi samo posle kupovine). Moja obrazloženja i moja poslovna filozofija, da je bolje da prodam 200 programa po 50 evra nego dva programa po 2000 evra godišnje, neće im razbiti sumnju u ozbiljnost prodavca i kvalitet programa. Na našim prostorima ugled se stiče nabijanjem cene i skupim marketingom (čitaj bezočnim laganjem). Da sam stavio cenu od 4000 evra, niko nikada ne bi tražio ni demo verziju a kamo li da bi kupio program, ali bi svi ti rekli: „Ovo mora da je jako dobar program“, ali da mi potražimo nešto jevtinije.

Ne valja nikako. Imaš dobar program. Spustiš cene do minimuma, maltene poklanjaš, ne javljaju se pravi kupci i korisnici već zaludni eksperimentatori kojima u principu nikakav program ne treba, a i ako ga nabave predstavljaće im samo smetnju, muku i čist trošak. Neke pozitivne poslovne i finansijske efekte iz njega nikada neće umeti da izvuku. Samo će da naprave zbrku i sebi i svom jadnom knjigovođi. Podigneš cene, ne javlja se više niko. Na dalje prodaja može da se realizuje samo po principu preporuka i poznanstava, a to je nikakv posao.

Pa šta je rešenje ?

LOPOVLUK.

Da dobro ste pročitali. Naš mentalitet je zadnjih 500 godina isti. Ukradi gde god možeš. Obavezno ukradi tamo gde možeš mnogo da ukradeš. Ako nešto košta 50 evra ukrašćeš ga ako možeš to vrlo lako da uradiš, ali se nećeš mnogo mučiti oko toga, ako dođe do nekih komplikacija. Ako nešto košta 2000 evra a može da se ukrade, debelo ćeš se pomučiti da ga ukradeš. I ukrašće ga svako ko naleti i onaj kome treba i onaj kome ne treba. A kad si već drpio stvar vrednu 2000 evra red je i da je koristiš da imaš neke koristi od nje.

Treba, dakle, dati programu što veću cenu, a zatim lukavo omogućiti njegovu krađu svakom ko to poželi. Nikome ga nećete prodati za 2000 evra, ali će vrlo brzo njih 1000 imati taj program u svom računaru. Bar 50 će i započeti neki ozbiljan posao na njemu i videće da se radi o stvarno dobrom programu koji im završava kompletan posao. Ostavite ih još godinu dana da formiraju kompletnu bazu podataka i da postanu maheri za program, a zatim će program da stane i da traži registraciju. Sigurno će se ovi ozbiljni korisnici javiti. Prodajte im tada program za 200 evra godišnje. Prihvatiće ovaj beskamatni kredit na 10 godina, pogotovo zato što mogu bez ikakvih posledica da ga prekinu kad god hoće. I sve će se na dalje odvijati na obostrano zadovoljstvo. Lopovluk je u Srbiji jako uvažavana delatnost. Ne kradu nas džabe svi mogući a najviše naši političari. Što nas više kradu, više ih biramo i više ih volimo.

Kad je softver u pitanju, sada je prava divota. Zamislite te sreće, neizmernog zadovoljstva i ponosa svakog korisnika piratskog Windowsa 7 kad vidi da je većina ostalih morala da kupi licencni Windows. Neka plaćaju budale. A ovi će opet da nas bombarduju i opet će posle toga doći da nam prodaju Windows.

Šta korisnici knjigovodstvenog softvera vole

2011-05-27T01:53:00.000-07:00

*
Ono što je genijalno to je istovremeno i jako prosto (inače ne bi bilo genijalno nego komplikovano).

Korisnici softvera ovu izreku izgleda imaju upisanu u genima.
*

Zadnjih 20 godina sam izmišljao i implementirao u svoj poslovni knjigovodstveni softver sve moguće inovacije i unapređenja „da bi korisnik imao više mogućnosti i da bi mu bilo lakše“. Što je rešenje bilo sveobuhvatnije i sa više mogućnosti to je bilo i komplikovanije (bilo je potrebno više koraka za njegovo izvršenje a i da se malo pročita help) pa je to bilo i odbojnije za korisnika. U starijim prostijim verzijama programa korisnici su radi obrade nekog posla od za to potrebnih 8 tastera znali napamet bar 4. U novijim naprednijim (čitaj složenijim i komplikovanijim) verzijama programa od mogućih 20 tastera znaju napamet samo dva ?. Dakle, cela ta „pomoć namenjena njima“ ih deprimira, unesrećuje i gube interes da uopšte dalje istražuju. Ograničavaju se samo na ono neophodno: da skroluju mišem ili na genijalno rešenje – postavi abecedu pa pritisni jedno od 30 slova (nismo japanci oni imaju oko 20000 slova).
*

Cela ova priča iz mog iskustva odnosi se samo na knjigovodstveni softver i grupu (skup) korisnika knjigovodstvenog softvera iz Srbije, dakle knjigovođe po firmama, priučeni knjigovodstveni radnici po firmama, nedoučeni knjigovodstveni neradnici po firmama i ista ta vrsta korisnika u knjigovodstvenim agencijama. ALI ONI SU MOJI KUPCI i oni daju ocenu softvera sa kojim rade vlasniku firme i ostalim mojim potencijalnim kupcima a ne ja.
*

Vrlo brzo sam izbacio svu „kaku“ iz programa i došao do zlatnog pravila: KAD TI SE UČINI DA JE NEKO REŠENJE „STRAŠNA STVAR“ ZA KORISNIKA TO JE ODLIČAN ZNAK DA GA NI PO KOJU CENU NE UGRAĐUJEŠ U PROGRAM! jer ti si bato programer i tvoj način razmišljanja i delovanja je dijametralno suprotan načinu razmišljanja i delovanja korisnika tvog programa. Dokaz: napravite program i testirate ga nedeljama na sve moguće gluposti koje korisnik može da uradi i da sruši program. Sve izblokirate i predvidite. Probate ponovo i zadnji dan pred isporuku. Sve radi čak i kada nogom nagazite na tastaturu. Ali, čim instalirate program i ženska sedne da ga proba, uradi nešto (a što je najgore više ne ume da vam objasni šta je uradila) i vaš program „pukne ko zvečka“.
*

Dakle, u program ugradi samo ona dva ili tri dugmeta koja su im neophodna za izvršenje njihovog svakodnevnog posla. Kad im jednom ili dva puta godišnje zatreba nešto više, i onako će te zvati da pitaju kako to da urade. Onda moraš da im prepričaš jednu ili dve strane iz Help-a (jer ako im kažeš da to pročitaju u Help-u obavezno se uvrede i na dalje te mrze) i normalno, moraš da im kažeš u koji meni da uđu i koju operaciju da izvrše.
*

Kada pričamo o Srbiji i knjigovodstvenom softveru u Srbiji stvari stoje otprilike ovako i aplikacije koje se prave za naše korisnike to moraju da ispoštuju. Ameriku i Kinu ostavljam dolazećim generacijama.

Nekoliko Jednostavnih i jeftinih programa za knjigovodstvo

2011-01-04T04:42:00.000-08:00

Na puno srpskih foruma na internetu na kojima se raspravlja o puno stvari, pa i o nezaobilaznim potrebama i problemima poslovnih ljudi, bezbroj puta sam naišao na pitanje nekog od učesnika:
"da li postoji na našem tržištu jednostavan i jeftin program za knjigovodstvo preduzetnika i malih preduzeća?"
http://www.elitesecurity.org/t310278-2-Jednostavan-racunovodstveni-softver
Odlučio sam da učinim sve što je u mojoj moći da počnu da postoje i takvi programi. Ovde dajem te programe besplatno na tri meseca, radi probe i provere da li odgovaraju potrebama korisnika, a posle toga ko želi da nastavi rad sa njima plaća zanemarljivu godišnju zakupninu (Licencu) ili ih kupuje u trajno vlasništvo.
Programi su organizovani u programske pakete koji sadrže sve potrebne referate za poslovanje: trgovačke firme, proizvodne firme, komisiona, uslužne firme, proizvodno trgovačke firme, restorana i slično. Pojedini referati koji su uključeni u paket mogu se po jako maloj ceni kupiti i kao samostalni referati, na primer program za obračun zarada, program za osnovna sredstva, program za PDV knjigu primljenih i izdatih računa i tako dalje.

Programi rade u tri moda rada:

A. Kao lokalne aplikacije na jednom lokalnom računaru (desktop ili laptop) u kome se nalazi i program i baza podataka.

B. Kao mrežne klijent-server aplikacije kod koje se na računaru serveru nalazi baza podataka a na računarima klijentima nalaze se klijentski programi koji pristupaju toj bazi podataka.

B1. Mrežna aplikacija može raditi sa serverskim programom koji se naziva Advantage Local Server (ALS) a proizvodi ga firma SYBASE i besplatan je za upotrebu u poslovne svrhe a radi sa najviše 5 računara u mreži. Knjigovodstveni programi dati ovde isporučuju se sa ALS serverom.

B2. Mrežna aplikacija može raditi sa serverskim programom koji se naziva Advantage Database Server (ADS), a proizvodi ga ista firma SYBASE. Program ADS server nije besplatan za poslovnu upotrebu, a može raditi sa neograničenim brojem mrežnih računara klijenata i predstavlja kompletno serversko rešenje sa punom podrškom za rad sa DBF i SQL bazom podataka. ADS server se ne isporučuje sa knjigovodstvenim programima datim ovde.

Programi rade sa DBF Xbase bazom podataka koja je besplatna i sastavni je deo (embeded) svakog knjigovodstvenog programa. Dakle, osim cene programa, koja je navedena ovde uz svaki program, ne plaća se ništa više, osim ako ne počnete da sa nekim od knjigovodstvenih programa upotrebljavate program ADS server za rad sa više od 5 računara u mreži. U tom slučaju morate od SYBASE kupiti program ADS server:

http://www.sybase.com/products/databasemanagement/advantagedatabaseserver

a cena knjigovodstvenog programa je ista. Ovo bi trebalo da bude pošteno, a ako grešim obavestite me.

Evo sada liste jednostavnih i jeftinih programa za knjigovodstvo:

Programski paket za finansijsko knjigovodstvo
Program za Glavnu knjigu
Programski paket za velikoprodaju i maloprodaju
Program za fakturisanje
Programski paket za prosto knjigovodstvo
ili pregledajte sajt www.cobasystems.com

Veseli korisnik knjigovodstvenog programa i njegov InterFace

2010-12-20T06:50:00.000-08:00

Veseli korisnik je upravo instalirao svoj novi program za knjigovodstvo. Ja sam bio prisutan po službenoj dužnosti jer je moj stari Korisnik zahtevao da pođem sa njim da to vidimo. Vidi brale kako je ovo dobro, kaže nam Veseli korisnik. Program se startovao i prvo ide animacija. Lepa animacija, nema šta. Dobro je kažem ja. Zatim počinje muzika, ide numera Bože Pravde. To!, kaže Veseli korisnik. To! kažem i ja. Moj stari Korisnik ćuti i gleda. Najzad se program uključio i pojavio se meni sa knjigovodstvenim opcijama. Ali u dnu ekrana trče neka animirana slova crvena i žuta i ispisuju nešto. Ne stižem da vidim šta je, jer brzo prolaze, verovatno je ovo mnogo brža mašina od one na kojoj je softver razvijen. Na ekranu ima mnogo finih zelenih, žutih, crvenih, roze, plavih i td, dugmadi. A i natpisi na njima su u raznim bojama. Ikone su takođe bezbrojne, nisu po mom ukusu, ali brate ima ih i šakom i kapom. Kad malo zažmiriš pa pogledaš u ekran, kao umetnička slika (Salvador Dali ili tako neki Van Gog u odmakloj fazi). Nema govora, onaj moj program sivo-beo i sa dva tri dugmeta ne može ni da prismrdi ovom čudu. Imaš tu List Boxove, Padajuće Liste, Radio Buttons, Check Buttons, Command Buttons, DataGrid jedno dva tri komada. Kako li je sve to smestio u ovaj jedan ekran, gledam i čudim se. Trže me iz tog zanosa Veseli korisnik: Vidiš ovo, baš je dobro. To smo zajedno ja i moj programer radili. Ja sam osmislio to sve a on je programirao. Lepo, lepo, kažem ja. A jesi li počeo da radiš sa tim programom ? Danas počinjem, tek sada je kompletno završen, kaže on. Popismo po neku da sve krene kako treba i pođemo kući. Moj stari korisnik ćuti, ništa ne komentariše. Šta je, ne sviđa ti se, pitam ga ja. Pa lepo je, kaže. Ali ja ne bi mogao da radim sa tim. Neće moći ni on kažem ja.

Sreo sam posle desetak dana Veselog korisnika. Kako ide sa novim programom pitam ga. E dobro što si naišao baš se spremam da te nađem da mi nešto objasniš oko štampanja fakture. Znaš izgleda da mi to nismo dobro rešili u mom programu, kaže on. Ajde da vidimo, kažem i odem sa njim u njegov ofis. On startuje program. Animacija i dalje radi, ali muzike više nema i trčeća slova se negde izgubila. Šta je ovo, pitam. Menjali ste program. Ma da, kaže on. To bre nervira i dosadno je, svaki čas muzika i ona slova smetaju. Završimo mi tu naš konsalting i pozdravimo se. Sledeći mesec su me zvali zbog nastavka konsaltinga i još neke male pomoći, pa sam sa čuđenjem utvrdio da nema ni startne animacije. Nisam ništa pitao.

Ove godine sam pitao mog starog Korisnika viđa li veselog korisnika i kako mu radi njegov novi program. A, kaže, stalno se viđamo. Ne radi on više sa tim programom, promenio programera. Sad pravi program sa drugim. Pa što ne kupi neki od gotovih programa, pitam. Neće, kaže da nemaju ono što njemu treba i ne rade knjigovodstvo onako kako on misli da to treba da se radi, pa on opet pravi svoj program. Ako, kažem ja. I treba tako da radi kad ovo knjigovodstvo koje se glanca još od srednjeg veka, ova konta, ove evidencije i ostalo, nemaju sve potrebne i neophodne stvari. Kad je sve to po njegovom mišljenju kljakavo. Najzad, valjda će i neki od programera da se doseti jadu da zameni Veselog korisnika, a ne da on stalno menja njih.

Kako izabrati program za knjigovodstvo

2010-11-09T12:18:00.000-08:00

Otvorili ste firmu: Preduzeće odnosno DOO ili OD ili RADNJU ili AGENCIJU i došli ste do zaključka da vam je potreban knjigovođa jer nećete da vaše knjigovodstvo poverite knjigovodstvenoj agenciji. Knjigovođa više ne radi bez računara i programa za vođenje knjiga. Postojale su nekada i takve knjigovođe ali su tu nedavno izumrli kao vrsta.

Dakle, potreban vam je i računar sa printerom, zatim program za vođenje knjiga i na kraju Knjigovođa koji će da radi sa time. Ovo su tri troška. Cene računara i printera su takve kakve su - na celom Srpskom tržištu su skoro iste i otprilike je to 350 EUR. Cena Knjigovođe uvek je tajna, ali najčešće zavisi od vaše spretnosti za vođenje pregovora. Ako je knjigovođa vaša "rođena" žena to će u finalu najviše da košta pa to ne preporučujem. Ostali knjigovođe tražiće od 100 do 500 EUR mesečno. Cena programa za knjigovodstvo je na tom istom Srpskom tržištu još veća tajna od cene Knjigovođe. Zna se samo da se kreće od 100 (sumnjivo) do 5000 (još sumnjivije) EUR godišnje. Programa za knjigovodstvo ima "mali milion". Ima ih iz naše kuhinje (Srpske) iz Bosanske, iz Hrvatske, iz Slovenačke iz skoro svakog grada a najviše naravno iz Beograda. Skoro svi su na Internetu. Oni koji nisu, ti i ne postoje. Ali vi hoćete program od nekoga iz vašeg mesta, kako ne bi jurili programera po Srbiji, kako ne bi plaćali troškove dolaska, noćenja i odlaska, kako bi mogli da ga imate pored računara za sat-dva od momenta telefonskog poziva i sve to ako može da ne pređe 100 EUR. Jer, što je mnogo mnogo je. I računar i printer i Knjigovođa, pa još i Program...

Potpuno se slažem. Negde mora da se uštedi. Ali probajte ovako: Otmite detetu njegov računar. Šta će mu sada, i onako po ceo dan nije kući a uveče ne možeš da ga odvojiš od Interneta. Da li taj uopšte uči? Dobiće kasnije drugi jači i bolji. Pozajmite printer, samo privremeno, od komšije preko puta koji je pre neki dan "pukao" i zatvorio svoj STR. Sve to pažljivo prenesite u vaš ofis i uključite u struju. Popnite se na sprat i isključite ženi televizor. Kad počne da se svađa, svečano joj saopštite da ste je malopre primili u vašu firmu sa platom od 100 EUR mesečno (na crno i bez plaćanja doprinosa - pa šta oće, ko je hrani ?) a na radno mesto Finansijskog direktora i Šefa knjigovodstva. Morate imati u džepu najmanje tri odštampane vizit karte sa njenim imenom i funkcijom kako bi joj dokazali istinitost i ozbiljnost cele situacije. E, a šta sada sa onim programom za knjigovodstvo koji planirate da poturite ženi i da je psihički mrcvarite sve dok ne nauči da vodi knjige? To bi trebao da bude neki program koji će ona moći da shvati (ona je završila srednju poljoprivrednu školu ali radila je dugo u prodavnici i zna sve u vezi robe i prodaje pa ne bi trebalo da bude nikakvih problema ni sa ovim knjigovodstvom). A taj program, vi već tačno znate kako on treba da izgleda i šta treba da radi, ali nemate vremena da se sada bakćete sa tim, mora pod hitno da se pronađe negde u blizini, ili bilo gde, samo da se počne sa poslom. A ako se pokaže da je to neko sranje, bacamo ga i tražimo novi, zbog toga ne sme da bude skup ali mora da radi sve ono što po zakonu treba, a još toliko onoga što ovog momenta smatrate da vama treba.

E tu smo. IMAM JEDAN TAKAV PROGRAM. Pa pre nego što nastavim sa ovim pisanjem trebalo bi da bacite jedan pogled na njega. Ako vam se svidi na oko skinite ga sa mog sajta - sve je besplatno - i probajte ga. Ništa u njemu nije blokirano osim datuma tako da ne možete upisivati datume veće od 2001 godine. Kada njime ne vodite zvanično knjigovodstvo firme to sa datumom nema značaja. Vaše interno i crno knjigovodstvo radiće perfektno i znaćete da sve što nosi bilo koji datum 2001 godine u stvari je ova sada godina. Probajte, jer cena je takva da ako vam se i sve ostalo svidi, vi ste posao odlično završili (a ja još bolje).

Skoknite na: www.cobasystems.com

Kako sam pravio Knjigovodstveni program za Veleprodaju

2010-11-09T06:13:00.000-08:00

Moj klijent, firma sa četiri veleprodajna magacina prehrane i sa oko 40 maloprodaja po opštini (većina po selima) reši da uvede računare u magacine veleprodaje. Bilo je to davne 1998. godine, kada je u Istočnoj Srbiji tek počinjala Računarska Era. Elem, dobijem ja taj posao. Razgovaram sa direktorom, a on kaže da se uradi sve po propisu, a da uzgred pogledam kako to rade dobri strani programi. I još nešto, da ne slušam mnogo magacionere, jer oni su stari i prevejani prevaranti, a program baš zbog toga treba da ima i tajnu, jako važnu, a dobro skrivenu, funkciju praćenja njihovog rada. Uh, jebo te! Šta to treba da pravim. Knjigovodstvo ili SDB-BIA-CIA aplikaciju. Otvorim knjige, pregledam postojeće naše i strane veleprodajne knjigovodstvene softverske zavrzlame i napravim nešto "po propisu". Magacioneri se za divno čudo nisu mešali, i mudro su ćutali i smeškali se, iako sam ih sto puta nešto pitao, tražio objašnjenja kako se mnoge stvari rade i svako jutro doručkovao sa njima. Ali direktor je u međvremenu izmislio još bezbroj stvari i pokušao da me ubedi kako je i to podrazumevani sadržaj jednog dobrog programa za magacinsko poslovanje, a nije mu jasno kako nam je to promaklo da stavimo u ugovor.

I počela je obuka. Učim magacionere da rade kalkulacije na računaru, da prime robu na zalihe, da izdaju robu svojim maloprodajama (seoskim prodavnicama) da fakturišu , da razdužuju magacin da...

Stop, kaže jedan. Šta ti je ovo, ne možeš da uradiš fakturu i prodaš pivo. Pa ne možeš, kažem ja. Nemaš ni jedno pivo na zalihama. Prvo treba da uradiš kalkulaciju i primiš pivo na zalihe. To ti je neoboriva logika, valjda ti je toliko jasno. Svi se smeju. Jasno je nama, ali tebi nije ništa jasno kažu. Ne valja ti taj program. Goru psovku nisu mogli da izmisle. Ljut sam. Neću više da razgovaram. Nastavljam obuku. Stop kaže drugi. Kako to, prodam svu količinu koju sam primio na zalihe, a onda oću da prodam još 5 kila, a program kaže ne može: nema robe na zalihama. O, jebo te! Jel ti to mene pokušavaš da zezaš pitam ga. Ne burazeru. Najozbiljnije pitam, kaže on. Pogledam ostale, niko se ne smeje. Svi se uozbiljili i vrte glavom. Ne valja ti taj program ništa, opet kažu. E, sad je dosta. Isključim računar, okrenem se ka njima i kažem: ajde sad da sve polako objasnite. Aha, ali dobro slušaj i uči prodaju, a zajebi knjigovodstvo, kaže jedan. Evo ovako: Juli mesec vrućina 40 stepeni u ladu. Poslovođe sa sela i drugi nezavisni trgovci koji kupuju kod mene čekaju već sat vremena da stigne šleper sa pivom. Stigo šleper. Počinje istovar odnosno direktan pretovar kod njih u kombije, pikapove, traktore. Kakva bre kalkulacija i ulaz robe. Ako im kažem da to čekaju odoše kod konkurencije jer i njima je istovremeno stigao šleper iz iste pivare. Ali fakturu moram da im dam da potpišu šta su primili i kad su primili. A kalkulaciju ćemo kad prođe gužva. Na tenane. A šta si ti napravio? Program za razjurivanje mušterija? To ne može tako ako hoćeš da poso ovde ide. A ona druga stvar koja ti se čini kao glupost jer ne znaš trgovački posao može da ti se objasni na jednom prostom primeru: Vidiš, ja nabavljam slaninu u komadima od po 50 kila. Eno je tamo visi na kukama. Vidim, kažem ja i čekam. E, ovi moji seljaci za svoje prodavnice po selima uzimaju 2 kila, 5 kila, 10 kila, i kako kome padne na pamet. Ja to ovde sečem i izmerim na onoj tamo vagi, jel je vidiš? Vidim, kažem ja i čekam dalje. Ta vaga ne krade. Kaže on. Ali jasno ti je da sam je naštelovao tako da na kraju kad prodam svu slaninu (po vagi) meni ostane dosta te slanine na kukama. Moji kupci to znaju i prihvataju. Njima ništa ne znači 50 do 100 grama manje na 5 ili 10 kila. A šta ću ja sada sa tih 12 kila slanine koji su u stvari prodati i plaćeni firmi i knjigovodstveno ih nema u magacinu, a vise na kukama. Da nosim kući? Ne braco, meni slanina ne treba. Prodaću ih i uzeću pare. E tu smo, kažem ja. I šta ćeš sad sa tim parama kad ti ih niko ne daje na ruke nego plaćaju virmanski na račun firme? Nemam nameru da firmi uzmem pare, kaže on. Te pare će se pojaviti kao pazar za prodatu robu. Ali koju robu. Sigurno ne za slaninu. Na kraju meseca prikazaću da je za te pare prodata Votka ili Šećer ili Zejtin i to ću odneti kući. Uh, jebo te. Ne smem da im kažem da sam program napravio tako "po propisu" da ni to ne mogu da urade - da prikažu da je za višak pazara prodat neki drugi artikal. Prekidam obuku i kažem: Ljudi ja moram da se konsultujem sa direktorom. Samo idi kažu oni. I pozdravi ga. I on je na mesto direktora došao iz jednog od ovih magacina. Neverovatno, ali ima logike. Međutim, nigde to ne pročitah i ne videh osim u ovom Mom Kraju. Koj su moj onda Italijani i Švabe izmišljali konta i knjigovodstvo. Možda za sebe ali za Srbe i Turke sigurno nisu.

Direktor se smeje. Aha, video si šta je posao. Rekoh ti ja za magacionere, ali bolje da ti sami oni to kažu, više ćeš verovati. Pa šta ćeš sad? Kako šta ću sad. Šta Vi predlažete? Ja ništa. Kaže on. Ne pravim program ja nego ti. A sa tim programom treba da rade magacioneri. Njih si već upoznao. Ako oni odbiju da rade sa njim ili ga sabotiraju, onda si nam uzeo pare, a posao nisi završio što je situacija koju ja moram da sprečim. Ako rade sa njim i mnogo ubrzaju i pojednostave svoj posao onda je sve u redu zaslužio si i bonuse. A to što će oni da svaki mesec odnesu kući malo alkohola, šećera i ulja, to je za našeg čoveka (pola Srbin - pola Turčin - malo lopov - malo prevarant - mnogo pametnjaković) pravi psihološki mamac i podsticaj za dobar i veliki rad u magacinu. I onako im plate nisu baš velike. Gde da nađem druge, ako mi se ovi razbegnu i izotvaraju svoje STR-ove? Moja procena je da oni tako odnesu manje od iznosa koji bih im dao da im povećam platu za petnaest posto, što je već odavno trebalo da uradim. I sve to važi samo dok ne preteraju. A to će se obavezno desiti jednog dana. Zbog toga i zahtevam onu tajnu operaciju programa koja će mi signalizirati da li se njihove trange-frange radnje kreću u dozvoljenim granicama ili ih probijaju. A to što PVC crevo za zalivanje bašte drže zimi na kotlu da se istegne i produži na toploti, pa umesto nabavljenih 100 prodaju 110 metara, i slične zanimljivosti, ostaje kao stari i oprobani recept naše prodaje. Dobro, kažem ja. Znam šta mi je činiti. Odem kući i bacim sve one knjige i dubokoumna knjigovodstvena nagvaždanja. Uključim računar i počnem sa prepravkama. Aha, promenim naziv beta verzije u "Serbišen Extra Fuck Account Software" ili SEFAS. Jel da lepo zvuči? Kao neka međunarodna nevladina organizacija ili nešto iz Ujedinjenih Nacija.

Šta se radi kad Padne Sistem

2010-11-04T00:54:00.000-07:00

Zvoni mi telefon taman što sam ustao. Nema još ni 7 sati. Moj novi klijent, zaboravlja i da pozdravi, uzbuđen viče na nekoga pored njega a meni samo kaže: "Pao Sistem". Šta se desilo ? pitam ja i ako sam dobro čuo da je Pao Sistem. Jutros mi Pao Sistem, kaže on opet. Ne možemo ništa da radimo a stigla roba. Dolazi kako znaš,odmah. Vidim ja da je situacija jako osetljiva i da bi sva dalja pitanja sa moje strane ličila na sabotiranje njegovog posla i izbegavanje moje obaveze što bi u finalu dovelo do lošeg završetka po mene. Zato kažem: Evo me tamo za sat vremena najviše. Razmišljam, uz put od 70 kilometara do njegove firme imam vremena da analiziram situaciju. Možda ću da ukapiram šta je loše moglo da krene sa mojim knjigovodstvenim softverom sa kojim on radi već duže vreme. Mora da je nešto tu "puklo" čim on prvo mene zove, a to što upotrebljava izraz "Pao Sistem" mora da ga je negde pokupio i da mu se sviđa. Cela situacija je iznenadna, neprijatna i zajebana. Dešava se to, ali bolje da ga je što manje. Koncentrišem se na vožnju i gledam da negde u zasedi na putu ne čuče policajci-milicajci. Najzad sam tu. Ulazim u njegov ofis i vidim užas. Na podu razbijen monitor i prevrnuto kućište, tastatura, miš i pepeljara. On me gleda. Šta je ovo, pitam. Pa reko sam ti, Pao Sistem i sve otišlo u materinu.