*
Ono što je genijalno to je istovremeno i jako prosto (inače ne bi bilo genijalno nego komplikovano).
Ono što je genijalno to je istovremeno i jako prosto (inače ne bi bilo genijalno nego komplikovano).
Korisnici softvera ovu izreku izgleda imaju upisanu u genima.
*
*
Zadnjih 20 godina sam izmišljao i implementirao u svoj poslovni knjigovodstveni softver sve moguće inovacije i unapređenja „da bi korisnik imao više mogućnosti i da bi mu bilo lakše“. Što je rešenje bilo sveobuhvatnije i sa više mogućnosti to je bilo i komplikovanije (bilo je potrebno više koraka za njegovo izvršenje a i da se malo pročita help) pa je to bilo i odbojnije za korisnika. U starijim prostijim verzijama programa korisnici su radi obrade nekog posla od za to potrebnih 8 tastera znali napamet bar 4. U novijim naprednijim (čitaj složenijim i komplikovanijim) verzijama programa od mogućih 20 tastera znaju napamet samo dva ?. Dakle, cela ta „pomoć namenjena njima“ ih deprimira, unesrećuje i gube interes da uopšte dalje istražuju. Ograničavaju se samo na ono neophodno: da skroluju mišem ili na genijalno rešenje – postavi abecedu pa pritisni jedno od 30 slova (nismo japanci oni imaju oko 20000 slova).
*
*
Cela ova priča iz mog iskustva odnosi se samo na knjigovodstveni softver i grupu (skup) korisnika knjigovodstvenog softvera iz Srbije, dakle knjigovođe po firmama, priučeni knjigovodstveni radnici po firmama, nedoučeni knjigovodstveni neradnici po firmama i ista ta vrsta korisnika u knjigovodstvenim agencijama. ALI ONI SU MOJI KUPCI i oni daju ocenu softvera sa kojim rade vlasniku firme i ostalim mojim potencijalnim kupcima a ne ja.
*
Vrlo brzo sam izbacio svu „kaku“ iz programa i došao do zlatnog pravila: KAD TI SE UČINI DA JE NEKO REŠENJE „STRAŠNA STVAR“ ZA KORISNIKA TO JE ODLIČAN ZNAK DA GA NI PO KOJU CENU NE UGRAĐUJEŠ U PROGRAM! jer ti si bato programer i tvoj način razmišljanja i delovanja je dijametralno suprotan načinu razmišljanja i delovanja korisnika tvog programa. Dokaz: napravite program i testirate ga nedeljama na sve moguće gluposti koje korisnik može da uradi i da sruši program. Sve izblokirate i predvidite. Probate ponovo i zadnji dan pred isporuku. Sve radi čak i kada nogom nagazite na tastaturu. Ali, čim instalirate program i ženska sedne da ga proba, uradi nešto (a što je najgore više ne ume da vam objasni šta je uradila) i vaš program „pukne ko zvečka“.
*
*
Vrlo brzo sam izbacio svu „kaku“ iz programa i došao do zlatnog pravila: KAD TI SE UČINI DA JE NEKO REŠENJE „STRAŠNA STVAR“ ZA KORISNIKA TO JE ODLIČAN ZNAK DA GA NI PO KOJU CENU NE UGRAĐUJEŠ U PROGRAM! jer ti si bato programer i tvoj način razmišljanja i delovanja je dijametralno suprotan načinu razmišljanja i delovanja korisnika tvog programa. Dokaz: napravite program i testirate ga nedeljama na sve moguće gluposti koje korisnik može da uradi i da sruši program. Sve izblokirate i predvidite. Probate ponovo i zadnji dan pred isporuku. Sve radi čak i kada nogom nagazite na tastaturu. Ali, čim instalirate program i ženska sedne da ga proba, uradi nešto (a što je najgore više ne ume da vam objasni šta je uradila) i vaš program „pukne ko zvečka“.
*
Dakle, u program ugradi samo ona dva ili tri dugmeta koja su im neophodna za izvršenje njihovog svakodnevnog posla. Kad im jednom ili dva puta godišnje zatreba nešto više, i onako će te zvati da pitaju kako to da urade. Onda moraš da im prepričaš jednu ili dve strane iz Help-a (jer ako im kažeš da to pročitaju u Help-u obavezno se uvrede i na dalje te mrze) i normalno, moraš da im kažeš u koji meni da uđu i koju operaciju da izvrše.
*
*
Kada pričamo o Srbiji i knjigovodstvenom softveru u Srbiji stvari stoje otprilike ovako i aplikacije koje se prave za naše korisnike to moraju da ispoštuju. Ameriku i Kinu ostavljam dolazećim generacijama.
