понедељак, 20. децембар 2010.

Veseli korisnik knjigovodstvenog programa i njegov InterFace

Veseli korisnik je upravo instalirao svoj novi program za knjigovodstvo. Ja sam bio prisutan po službenoj dužnosti jer je moj stari Korisnik zahtevao da pođem sa njim da to vidimo. Vidi brale kako je ovo dobro, kaže nam Veseli korisnik. Program se startovao i prvo ide animacija. Lepa animacija, nema šta. Dobro je kažem ja. Zatim počinje muzika, ide numera Bože Pravde. To!, kaže Veseli korisnik. To! kažem i ja. Moj stari Korisnik ćuti i gleda. Najzad se program uključio i pojavio se meni sa knjigovodstvenim opcijama. Ali u dnu ekrana trče neka animirana slova crvena i žuta i ispisuju nešto. Ne stižem da vidim šta je, jer brzo prolaze, verovatno je ovo mnogo brža mašina od one na kojoj je softver razvijen. Na ekranu ima mnogo finih zelenih, žutih, crvenih, roze, plavih i td, dugmadi. A i natpisi na njima su u raznim bojama. Ikone su takođe bezbrojne, nisu po mom ukusu, ali brate ima ih i šakom i kapom. Kad malo zažmiriš pa pogledaš u ekran, kao umetnička slika (Salvador Dali ili tako neki Van Gog u odmakloj fazi). Nema govora, onaj moj program sivo-beo i sa dva tri dugmeta ne može ni da prismrdi ovom čudu. Imaš tu List Boxove, Padajuće Liste, Radio Buttons, Check Buttons, Command Buttons, DataGrid jedno dva tri komada. Kako li je sve to smestio u ovaj jedan ekran, gledam i čudim se. Trže me iz tog zanosa Veseli korisnik: Vidiš ovo, baš je dobro. To smo zajedno ja i moj programer radili. Ja sam osmislio to sve a on je programirao. Lepo, lepo, kažem ja. A jesi li počeo da radiš sa tim programom ? Danas počinjem, tek sada je kompletno završen, kaže on. Popismo po neku da sve krene kako treba i pođemo kući. Moj stari korisnik ćuti, ništa ne komentariše. Šta je, ne sviđa ti se, pitam ga ja. Pa lepo je, kaže. Ali ja ne bi mogao da radim sa tim. Neće moći ni on kažem ja.

Sreo sam posle desetak dana Veselog korisnika. Kako ide sa novim programom pitam ga. E dobro što si naišao baš se spremam da te nađem da mi nešto objasniš oko štampanja fakture. Znaš izgleda da mi to nismo dobro rešili u mom programu, kaže on. Ajde da vidimo, kažem i odem sa njim u njegov ofis. On startuje program. Animacija i dalje radi, ali muzike više nema i trčeća slova se negde izgubila. Šta je ovo, pitam. Menjali ste program. Ma da, kaže on. To bre nervira i dosadno je, svaki čas muzika i ona slova smetaju. Završimo mi tu naš konsalting i pozdravimo se. Sledeći mesec su me zvali zbog nastavka konsaltinga i još neke male pomoći, pa sam sa čuđenjem utvrdio da nema ni startne animacije. Nisam ništa pitao.

Ove godine sam pitao mog starog Korisnika viđa li veselog korisnika i kako mu radi njegov novi program. A, kaže, stalno se viđamo. Ne radi on više sa tim programom, promenio programera. Sad pravi program sa drugim. Pa što ne kupi neki od gotovih programa, pitam. Neće, kaže da nemaju ono što njemu treba i ne rade knjigovodstvo onako kako on misli da to treba da se radi, pa on opet pravi svoj program. Ako, kažem ja. I treba tako da radi kad ovo knjigovodstvo koje se glanca još od srednjeg veka, ova konta, ove evidencije i ostalo, nemaju sve potrebne i neophodne stvari. Kad je sve to po njegovom mišljenju kljakavo. Najzad, valjda će i neki od programera da se doseti jadu da zameni Veselog korisnika, a ne da on stalno menja njih.

уторак, 09. новембар 2010.

Kako izabrati program za knjigovodstvo

Otvorili ste firmu: Preduzeće odnosno DOO ili OD ili RADNJU ili AGENCIJU i došli ste do zaključka da vam je potreban knjigovođa jer nećete da vaše knjigovodstvo poverite knjigovodstvenoj agenciji. Knjigovođa više ne radi bez računara i programa za vođenje knjiga. Postojale su nekada i takve knjigovođe ali su tu nedavno izumrli kao vrsta. 

Dakle, potreban vam je i računar sa printerom, zatim program za vođenje knjiga i na kraju Knjigovođa koji će da radi sa time. Ovo su tri troška. Cene računara i printera su takve kakve su - na celom Srpskom tržištu su skoro iste i otprilike je to 350 EUR. Cena Knjigovođe uvek je tajna, ali najčešće zavisi od vaše spretnosti za vođenje pregovora. Ako je knjigovođa vaša "rođena" žena to će u finalu najviše da košta pa to ne preporučujem. Ostali knjigovođe tražiće od 100 do 500 EUR mesečno. Cena programa za knjigovodstvo je na tom istom Srpskom tržištu još veća tajna od cene Knjigovođe. Zna se samo da se kreće od 100 (sumnjivo) do 5000 (još sumnjivije) EUR godišnje. Programa za knjigovodstvo ima "mali milion". Ima ih iz naše kuhinje (Srpske) iz Bosanske, iz Hrvatske, iz Slovenačke iz skoro svakog grada a najviše naravno iz Beograda. Skoro svi su na Internetu. Oni koji nisu, ti i ne postoje. Ali vi hoćete program od nekoga iz vašeg mesta, kako ne bi jurili programera po Srbiji, kako ne bi plaćali troškove dolaska, noćenja i odlaska, kako bi mogli da ga imate pored računara za sat-dva od momenta telefonskog poziva i sve to ako može da ne pređe 100 EUR. Jer, što je mnogo mnogo je. I računar i printer i Knjigovođa, pa još i Program...

Potpuno se slažem. Negde mora da se uštedi. Ali probajte ovako: Otmite detetu njegov računar. Šta će mu sada, i onako po ceo dan nije kući a uveče ne možeš da ga odvojiš od Interneta. Da li taj uopšte uči? Dobiće kasnije drugi jači i bolji. Pozajmite printer, samo privremeno, od komšije preko puta koji je pre neki dan "pukao" i zatvorio svoj STR. Sve to pažljivo prenesite u vaš ofis i uključite u struju. Popnite se na sprat i isključite ženi televizor. Kad počne da se svađa, svečano joj saopštite da ste je malopre primili u vašu firmu sa platom od 100 EUR mesečno (na crno i bez plaćanja doprinosa - pa šta oće, ko je hrani ?) a na radno mesto Finansijskog direktora i Šefa knjigovodstva. Morate imati u džepu najmanje tri odštampane vizit karte sa njenim imenom i funkcijom kako bi joj dokazali istinitost i ozbiljnost cele situacije. E, a šta sada sa onim programom za knjigovodstvo koji planirate da poturite ženi i da je psihički mrcvarite sve dok ne nauči da vodi knjige? To bi trebao da bude neki program koji će ona moći da shvati (ona je završila srednju poljoprivrednu školu ali radila je dugo u prodavnici i zna sve u vezi robe i prodaje pa ne bi trebalo da bude nikakvih problema ni sa ovim knjigovodstvom). A taj program, vi već tačno znate kako on treba da izgleda i šta treba da radi, ali nemate vremena da se sada bakćete sa tim, mora pod hitno da se pronađe negde u blizini, ili bilo gde, samo da se počne sa poslom. A ako se pokaže da je to neko sranje, bacamo ga i tražimo novi, zbog toga ne sme da bude skup ali mora da radi sve ono što po zakonu treba, a još toliko onoga što ovog momenta smatrate da vama treba.

E tu smo. IMAM JEDAN TAKAV PROGRAM. Pa pre nego što nastavim sa ovim pisanjem trebalo bi da bacite jedan pogled na njega. Ako vam se svidi na oko skinite ga sa mog sajta - sve je besplatno - i probajte ga. Ništa u njemu nije blokirano osim datuma tako da ne možete upisivati datume veće od 2001 godine. Kada njime ne vodite zvanično knjigovodstvo firme to sa datumom nema značaja. Vaše interno i crno knjigovodstvo radiće perfektno i znaćete da sve što nosi bilo koji datum 2001 godine u stvari je ova sada godina. Probajte, jer cena je takva da ako vam se i sve ostalo svidi, vi ste posao odlično završili (a ja još bolje).
Skoknite na: www.cobasystems.com

Kako sam pravio Knjigovodstveni program za Veleprodaju

Moj klijent, firma sa četiri veleprodajna magacina prehrane i sa oko 40 maloprodaja po opštini (većina po selima) reši da uvede računare u magacine veleprodaje. Bilo je to davne 1998. godine,  kada je u Istočnoj Srbiji tek počinjala Računarska Era. Elem, dobijem ja taj posao. Razgovaram sa direktorom, a on kaže da se uradi sve po propisu, a da uzgred pogledam kako to rade dobri strani programi. I još nešto, da ne slušam mnogo magacionere, jer oni su stari i prevejani prevaranti, a program baš zbog toga treba da ima i tajnu, jako važnu, a dobro skrivenu, funkciju praćenja njihovog rada. Uh, jebo te! Šta to treba da pravim. Knjigovodstvo ili SDB-BIA-CIA aplikaciju. Otvorim knjige, pregledam postojeće naše i strane veleprodajne knjigovodstvene softverske zavrzlame i napravim nešto "po propisu". Magacioneri se za divno čudo nisu mešali, i mudro su ćutali i smeškali se, iako sam ih sto puta nešto pitao, tražio objašnjenja kako se mnoge stvari rade i svako jutro doručkovao sa njima. Ali direktor je u međvremenu izmislio još bezbroj stvari i pokušao da me ubedi kako je i to podrazumevani sadržaj jednog dobrog programa za magacinsko poslovanje, a nije mu jasno kako nam je to promaklo da stavimo u ugovor.

I počela je obuka. Učim magacionere da rade kalkulacije na računaru, da prime robu na zalihe, da izdaju robu svojim maloprodajama (seoskim prodavnicama) da fakturišu , da razdužuju magacin da...

Stop, kaže jedan. Šta ti je ovo, ne možeš da uradiš fakturu i prodaš pivo. Pa ne možeš, kažem ja. Nemaš ni jedno pivo na zalihama. Prvo treba da uradiš kalkulaciju i primiš pivo na zalihe. To ti je neoboriva logika, valjda ti je toliko jasno. Svi se smeju. Jasno je nama, ali tebi nije ništa jasno kažu. Ne valja ti taj program. Goru psovku nisu mogli da izmisle. Ljut sam. Neću više da razgovaram. Nastavljam obuku. Stop kaže drugi. Kako to, prodam svu količinu koju sam primio na zalihe, a onda oću da prodam još 5 kila, a program kaže ne može: nema robe na zalihama. O, jebo te! Jel ti to mene pokušavaš da zezaš pitam ga. Ne burazeru. Najozbiljnije pitam, kaže on. Pogledam ostale, niko se ne smeje. Svi se uozbiljili i vrte glavom. Ne valja ti taj program ništa, opet kažu. E, sad je dosta. Isključim računar, okrenem se ka njima i kažem: ajde sad da sve polako objasnite. Aha, ali dobro slušaj i uči prodaju, a zajebi knjigovodstvo, kaže jedan. Evo ovako: Juli mesec vrućina 40 stepeni u ladu. Poslovođe sa sela i drugi nezavisni trgovci koji kupuju kod mene čekaju već sat vremena da stigne šleper sa pivom. Stigo šleper. Počinje istovar odnosno direktan pretovar kod njih u kombije, pikapove, traktore. Kakva bre kalkulacija i ulaz robe. Ako im kažem da to čekaju odoše kod konkurencije jer i njima je istovremeno stigao šleper iz iste pivare. Ali fakturu moram da im dam da potpišu šta su primili i kad su primili. A kalkulaciju ćemo kad prođe gužva. Na tenane. A šta si ti napravio? Program za razjurivanje mušterija? To ne može tako ako hoćeš da poso ovde ide. A ona druga stvar koja ti se čini kao glupost jer ne znaš trgovački posao može da ti se objasni na jednom prostom primeru: Vidiš, ja nabavljam slaninu u komadima od po 50 kila. Eno je tamo visi na kukama. Vidim, kažem ja i čekam. E, ovi moji seljaci za svoje prodavnice po selima uzimaju 2 kila, 5 kila, 10 kila, i kako kome padne na pamet. Ja to ovde sečem i izmerim na onoj tamo vagi, jel je vidiš? Vidim, kažem ja i čekam dalje. Ta vaga ne krade. Kaže on. Ali jasno ti je da sam je naštelovao tako da na kraju kad prodam svu slaninu (po vagi) meni ostane dosta te slanine na kukama. Moji kupci to znaju i prihvataju. Njima ništa ne znači 50 do 100 grama manje na 5 ili 10 kila. A šta ću ja sada sa tih 12 kila slanine koji su u stvari prodati i plaćeni firmi i knjigovodstveno ih nema u magacinu, a vise na kukama. Da nosim kući? Ne braco, meni slanina ne treba. Prodaću ih i uzeću pare. E tu smo, kažem ja. I šta ćeš sad sa tim parama kad ti ih niko ne daje na ruke nego plaćaju virmanski na račun firme? Nemam nameru da firmi uzmem pare, kaže on. Te pare će se pojaviti kao pazar za prodatu robu. Ali koju robu. Sigurno ne za slaninu. Na kraju meseca prikazaću da je za te pare prodata Votka ili Šećer ili Zejtin i to ću odneti kući. Uh, jebo te. Ne smem da im kažem da sam program napravio tako "po propisu" da ni to ne mogu da urade - da prikažu da je za višak pazara prodat neki drugi artikal. Prekidam obuku i kažem: Ljudi ja moram da se konsultujem sa direktorom. Samo idi kažu oni. I pozdravi ga. I on je na mesto direktora došao iz jednog od ovih magacina. Neverovatno, ali ima logike. Međutim, nigde to ne pročitah i ne videh osim u ovom Mom Kraju. Koj su moj onda Italijani i Švabe izmišljali konta i knjigovodstvo. Možda za sebe ali za Srbe i Turke sigurno nisu.

Direktor se smeje. Aha, video si šta je posao. Rekoh ti ja za magacionere, ali bolje da ti sami oni to kažu, više ćeš verovati. Pa šta ćeš sad? Kako šta ću sad. Šta Vi predlažete? Ja ništa. Kaže on. Ne pravim program ja nego ti. A sa tim programom treba da rade magacioneri. Njih si već upoznao. Ako oni odbiju da rade sa njim ili ga sabotiraju, onda si nam uzeo pare, a posao nisi završio što je situacija koju ja moram da sprečim. Ako rade sa njim i mnogo ubrzaju i pojednostave svoj posao onda je sve u redu zaslužio si i bonuse. A to što će oni da svaki mesec odnesu kući malo alkohola, šećera i ulja, to je za našeg čoveka (pola Srbin - pola Turčin - malo lopov - malo prevarant - mnogo pametnjaković) pravi psihološki mamac i podsticaj za dobar i veliki rad u magacinu. I onako im plate nisu baš velike. Gde da nađem druge, ako mi se ovi razbegnu i izotvaraju svoje STR-ove? Moja procena je da oni tako odnesu manje od iznosa koji bih im dao da im povećam platu za petnaest posto, što je već odavno trebalo da uradim. I sve to važi samo dok ne preteraju. A to će se obavezno desiti jednog dana. Zbog toga i zahtevam onu tajnu operaciju programa koja će mi signalizirati da li se njihove trange-frange radnje kreću u dozvoljenim granicama ili ih probijaju. A to što PVC crevo za zalivanje bašte drže zimi na kotlu da se istegne i produži na toploti, pa umesto nabavljenih 100 prodaju 110 metara, i slične zanimljivosti, ostaje kao stari i oprobani recept naše prodaje. Dobro, kažem ja. Znam šta mi je činiti. Odem kući i bacim sve one knjige i dubokoumna knjigovodstvena nagvaždanja. Uključim računar i počnem sa prepravkama. Aha, promenim naziv beta verzije u "Serbišen Extra Fuck  Account Software" ili SEFAS. Jel da lepo zvuči? Kao neka međunarodna nevladina organizacija ili nešto iz Ujedinjenih Nacija.

четвртак, 04. новембар 2010.

Šta se radi kad Padne Sistem

Zvoni mi telefon taman što sam ustao. Nema još ni 7 sati. Moj novi klijent, zaboravlja i da pozdravi, uzbuđen viče na nekoga pored njega a meni samo kaže: "Pao Sistem". Šta se desilo ? pitam ja i ako sam dobro čuo da je Pao Sistem. Jutros mi Pao Sistem, kaže on opet. Ne možemo ništa da radimo a stigla roba. Dolazi kako znaš,odmah. Vidim ja da je situacija jako osetljiva i da bi sva dalja pitanja sa moje strane ličila na sabotiranje njegovog posla i izbegavanje moje obaveze što bi u finalu dovelo do lošeg završetka po mene. Zato kažem: Evo me tamo za sat vremena najviše. Razmišljam, uz put od 70 kilometara do njegove firme imam vremena da analiziram situaciju. Možda ću da ukapiram šta je loše moglo da krene sa mojim knjigovodstvenim softverom sa kojim on radi već duže vreme. Mora da je nešto tu "puklo" čim on prvo mene zove, a to što upotrebljava izraz "Pao Sistem" mora da ga je negde pokupio i da mu se sviđa. Cela situacija je iznenadna, neprijatna i zajebana. Dešava se to, ali bolje da ga je što manje. Koncentrišem se na vožnju i gledam da negde u zasedi na putu ne čuče policajci-milicajci. Najzad sam tu. Ulazim u njegov ofis i vidim užas. Na podu razbijen monitor i prevrnuto kućište, tastatura, miš i pepeljara. On me gleda. Šta je ovo, pitam. Pa reko sam ti, Pao Sistem i sve otišlo u materinu.