Zvoni mi telefon taman što sam ustao. Nema još ni 7 sati. Moj novi klijent, zaboravlja i da pozdravi, uzbuđen viče na nekoga pored njega a meni samo kaže: "Pao Sistem". Šta se desilo ? pitam ja i ako sam dobro čuo da je Pao Sistem. Jutros mi Pao Sistem, kaže on opet. Ne možemo ništa da radimo a stigla roba. Dolazi kako znaš,odmah. Vidim ja da je situacija jako osetljiva i da bi sva dalja pitanja sa moje strane ličila na sabotiranje njegovog posla i izbegavanje moje obaveze što bi u finalu dovelo do lošeg završetka po mene. Zato kažem: Evo me tamo za sat vremena najviše. Razmišljam, uz put od 70 kilometara do njegove firme imam vremena da analiziram situaciju. Možda ću da ukapiram šta je loše moglo da krene sa mojim knjigovodstvenim softverom sa kojim on radi već duže vreme. Mora da je nešto tu "puklo" čim on prvo mene zove, a to što upotrebljava izraz "Pao Sistem" mora da ga je negde pokupio i da mu se sviđa. Cela situacija je iznenadna, neprijatna i zajebana. Dešava se to, ali bolje da ga je što manje. Koncentrišem se na vožnju i gledam da negde u zasedi na putu ne čuče policajci-milicajci. Najzad sam tu. Ulazim u njegov ofis i vidim užas. Na podu razbijen monitor i prevrnuto kućište, tastatura, miš i pepeljara. On me gleda. Šta je ovo, pitam. Pa reko sam ti, Pao Sistem i sve otišlo u materinu.
