KNJIGOVODSTVENA INTRANET - INTERNET APLIKACIJA
Na odličnom Blogu Nikole Malovića
Knjigovodstveni programi
Savršeni knjigovodstveni program po meri korisnika - mit ili stvarnost?
pod naslovom Knjigovodstveni programi u oblaku
dat je dobar tekst o knjigovodstvenim programima na internetu odnosno viđenje autora o tome kako treba da izgleda dobar knjigovodstveni program koji u najvećem delu uključuje u celu priču i danas nezaobilazni ultimativni internet. Smatram da ovaj tekst obavezno treba pročitati.
Iz našeg ličnog istraživanja koje sprovodimo zadnje dve godine na tržištu knjigovodstvenih programa (među korisnicima CSYSTEMS™ programa za knjigovodstvo i među korisnicima drugih knjigovodstvenih programa a koji su nam poslovni prijatelji i saradnici) izvukli smo određene zaključke na osnovu kojih pokušavamo da planiramo dalji razvoj na izradi knjigovodstvenog softvera. Ovi zaključci se u jednom delu poklapaju sa Malovićevim stavovima a u jednom delu odstupaju od njih. Ovde ćemo ih izneti u skraćenom obliku uz napomenu da se radi o našem gledanju i našim zaključcima, proisteklim samo iz razgovora sa potencijalnim korisnicima knjigovodstva preko interneta, koji nisu još uvek potvrđeni ni na tržištu a ni nekim egzaktnim merenjima i podacima.
1. ŠTA KORISNICI TRAŽE
Korisnik koji dugo ima i koristi desktop knjigovodstvenu klijent-Server aplikaciju a sa druge strane svakodnevno koristi internet, najčešće za slanje i prijem meilova u okviru poslovne komunikacije, za elektronsko plaćanje, za ostale lične stvari, uvek na kraju ispostavi i zahtev da hoće da preko interneta pristupa svom knjigovodstvu, ma šta to značilo (a u većini slučajeva ni korisniku nije sve jasno oko toga).
2. ŠTA SMO IM PONUDILI
Tada korisniku iz tačke 1. Mora da se objasni i način koji za to može da koristi. Mi smo objašnjavali samo sledeće načine:
a. WEB APLIKACIJA NA PLATFORMI PROIZVOĐAČA KNJIGOVODSTVENE APLIKACIJE
Baza podataka sa knjigovodstvom korisnika i Web aplikacija (knjigovodstveni program) se nalaze na računaru prodavca knjigovodstvene Web aplikacije. Korisnik ima samo Web browser i ne brine ni o čemu - ni o podacima ni o programima. Tajnost njegovih podataka je od strane prodavca zagarantovana do one mere do koje je to uopšte moguće. Sigurnost podataka je na isti način garantovana. Ako ima interneta sve radi. Ako se internet prekine, ništa više ne radi. Da li tu i nesavesni i zlonamerni hakeri mogu da naprave štetu, ko zna - sve je moguće (ako su mogli Pentagonu mogu valjda i ovde - korisnici ovo znaju ne treba ih oko toga uopšte razuveravati jer se naljute). Sa bilo koje tačke u svetu može se (uz password) pristupiti kompletnim knjigovodstvenim podacima, može se knjižiti, mogu se dobijati izveštaji i pregledi, može se knjigovodstvo koristiti u punoj funkciji. Uz to, i cene su jako povoljne.
b. WEB APLIKACIJA NA CLOUD PLATFORMI
Isto kao u tački a. Osim što se baza podataka nalazi kod neke od multinacionalnih kompanija Microsoft, Amazon, Google itd. Web aplikacija (knjigovodstveni program) se nalazi takođe u cloud-u (u oblaku).
Ovde su cene malo veće, ali sigurnost podataka je valjda bolje garantovana (u Srbiji još nemamo iskustva sa time, a i u svetu je ova tehnologija jako nova).
c. S+S APLIKACIJA
S+S aplikacija koju predlaže Nikola Malović koristi cloud tehnologiju za skladištenje baze podataka kao u tački b. Za razliku od tačke b. ne koristi Web aplikaciju koja se nalazi u računaru u oblaku, već koristi klasičnu desktop knjigovodstvenu aplikaciju i lokalnu bazu podataka u računaru korisnika a centralnu bazu podataka u oblaku koristi preko internet servisa. Nikolinim rečima to izgleda ovako:
'Kao rešenje tih nedostataka ja sam odabrao arhitekturu “S+S” knjigovodstvenih programa u kome se klasičan knjigovodstveni program povezuje se bazom podataka i setom internet servisa. Suština distribuiranog knjigovodstvenog programa je u tome da se u radu korisnik uvek koristi lokalno prisutnom bazom dok program preuzima na sebe slanje i preuzimanje novih podataka sa servera u oblaku. Pored baze u oblaku, koriste se i procesorski resursi u oblaku za stvari poput integracije sa B2B portalima dobavljača itd.'
Drugim rečima korisnik uvek u svom lokalnom računaru ima najnoviju kopiju centralne baze podataka koja je na sigurnom i svima dostupnom mestu na serveru u oblaku. Kopija se automatski ažurira u zadato vreme ili po zahtevu korisnika. Isto važi i za sinhronizaciju kopije i centralne baze podataka na serveru u oblaku.
U ovom viđenju, ako se internet prekine knjigovodstvo korisnika i dalje nesmetano radi. Takođe, kompletna baza podataka knjigovodstva je fizički prisutna uvek i u računaru korisnika. Sve ostalo je skoro isto kao u tački a. I b. osim što Nikola Malović ima i svoje jake argumente u prilog takvog načina rada.
d. WEB APLIKACIJA NA PLATFORMI KORISNIKA
INTRANET-INTERNET APLIKACIJA
Korisnik ima svoju lokalnu intranet mrežu. U toj mreži ima računar database server i računar Web server a na radnim stanicama u intranet mreži postoje klijentske aplikacije koje nisu Web aplikacije, već klasični puni klijenti. Njegova knjigovodstvena baza podataka je u njegovom računaru database serveru. U njegovom Web serveru nalazi se njegova Web aplikacija koja pristupa bazi podataka u database serveru.
U lokalnoj intranet mreži rade puni klijenti da bi se iskoristile sve prednosti postojećih klasičnih knjigovodstvenih desktop aplikacija (bogat korisnički interfejs, brzina i lakoća rada, obučenost i rutina korisnika i ostalo).
Izvan lokalne mreže odnosno sa interneta podacima se pristupa preko Web aplikacije čime se omogućava pristup podacima sa bilo koje lokacije samo uz korišćenje Web browser-a. U pristupu sa interneta podaci se mogu ili samo pregledati ili i pregledati i menjati u zavisnosti od prava pristupa korisnika (username/password).
Korisnikov Web server i njegov database server najčešće su jedan isti računar. Taj računar mora da radi neprekidno. Korisnik zakupljuje statičku IP adresu ili direktan pristup internetu kao napredniju tehnologiju. Korisnik može na taj način (uz password) da sa bilo kog računara koji je na internetu pristupi svom knjigovodstvu u database serveru preko svog web servera i svoje web aplikacije.
Ovo, kao početna investicija, košta mnogo više nego ponuda iz tačke a. tačke b. i tačke c. Zatim, ovo zahteva postojanje čoveka koji se razume u rukovanje database serverom, Web serverom, računarskom mrežom i slično. Plaća se zakup statičke IP adrese ili sopstvene linije prema nekom od jakih internet provajdera. Plaća se izrada i upotreba ili pak kupovina neophodne knjigovodstvene Web aplikacije. Svoju bazu podataka korisnik čuva i štiti sam sa svojom tehnologijom i svojim umećem - pa šta mu se desi to mu je.
3. ŠTA KORISNICI KAŽU
3.1. Korisnici sa 3 do 10 računara u mreži:
3.1.1. Sve je to lepo, ali moji podaci moraju da budu kod mene (c. Ili d.)
3.1.2. Ne smem da stanem ako stane internet. (c ili d)
3.1.3. Ako to ne košta baš mnogo, ja sam za moj Web server (d.)
3.1.4. Ne treba nama mogućnost knjiženje preko interneta iz Novog Sada u Niš. To neka rade knjigovođe u Nišu. Dovoljno je samo da možemo da preko interneta vidimo sve ono što nam treba od podataka na primer kartice kupaca i dobavljača, cenovnike, popise zaliha, analize, i ostale izveštaje (modifikovano a,b,c,d.)
3.1.5. Baza podataka mora da bude 100% sigurna od hakera, od virusa, od CIA od ShinBet (modifikovano d.)
3.1.6. Kopiju centralne baze podataka (ili izvoda iz te baze podataka) slati svakodnevno na internet da podaci iz nje mogu da se dobiju na uvid preko web aplikacije. Lokalna mreža i centralna baza podataka na database serveru ne smeju da imaju vezu sa internetom (modifikovano d.)
3.1.7. Mi smo za naš Database i Web server. Vidite neko jevtino rešenje preko Dyn DNS *). Ne bi mi ni da sinhronizujemo ni da šaljemo negde naše podatke. Imamo čoveka koji će nam sve to održavati - Mikica iz gimnazije (modifikovano d.)
*) Dynamic Network Services, Inc (aka “Dyn” and pronounced dine) is the infrastructure-as-a-service (IaaS) leader, specializing in both DNS and email delivery for the enterprise client, small business and personal user. The solution to the problem was called DynDNS.org, a dynamic DNS service for home users to host sites on their home PC and have remote access. It grew. And grew. And grew some more. More donations came in so we could add services. Those grew as well.
3.2. Korisnici do 3 računara lokalno ili u mreži:
3.2.1. Nismo zainteresovani za to. Završava nam posao i laptop pa čak i USB flash memorija za uvid u podatke kada smo van firme.
3.2.2. Sasvim zadovoljavajući je i ovaj internet koji imamo. Nije nam potreban uvid u podatke van firme.
3.2.3. Sve je to lepo, ali ovog trenutka mi ne treba. A i skupo je.
4. ŠTA JE NAJPRIHVATLJIVIJA PONUDA
Razmišljanje proizvođača softvera
Jevtino d. rešenje INTRANET-INTERNET aplikacija. Sopstveni Web i database server u jednom računaru. Sopstvena statička IP adresa i veza preko Dyn DNS servisa. Najprostija (najjevtinija) WEB aplikacija za pregled desetak dokumenata i izveštaja (koji se svakodnevno ažuriraju) iz baze podataka firme. Centralna baza podataka firme koja se nalazi na database serveru treba da bude izolovana od pristupa sa interneta (to je najjevtinija i najsigurnija zaštita baze podataka). Njena kopija se svakodnevno šalje da ažurira bazu podataka na Web serveru, kojoj se pristupa sa interneta.
Da se u početku u potpunosti zadrži postojeći računovodstveni softver i postojeća računovodstvena baza podataka koju firma koristi (jer neisplativo je menjati softver koji dobro radi a još je grđe ponovo naučiti ljude da rade sa nečim novim).
Web aplikacija mora da koristi neku od besplatnih verzija baza podataka kao što su MySQL, PostGre SQL, SQLite, MSSQL Express, Oracle Express i slično.
Web server da koristi Linux i Apache server (oba su besplatna).
Vremenom, kada se Web aplikacija pokaže kao nešto bez čega se više ne može u poslu, ići postepeno na izradu novog računovodstvenog softvera za firmu u ovim Web tehnologijama.
Razmišljanje kupca softvera
Mnogo je marketinški bolje kada vlasnik firme kaže da ima svoj Web server i svoju intranet mrežu sa izlazom na internet nego kad pominje među poslovnim prijateljima neki OBLAK (ne može posle ni da objasni šta je to).
Srbin će bez problema da plati svoje servere i svoj intranet bez obzira na ekonomsku opravdanost takvog ulaganja, jer efekti toga na okolinu, na zaposlene, na društvo iz kafane, i na sve ostale neprijatelje su mnogostruko veći od takvog ulaganja.
S obzirom da sve radi skoro isto, drži se one narodne „Use i u svoje kljuse“.
Kraj teksta:
Dakle, dragi prijatelji, programeri svih vrsta i algoritama, svako će od nas da uradi ono što misli da je najbolje za njega (čitaj: najbolje za korisnika programa). Ali pre toga nije loše malo popričati o svemu tome, čuti druge i čuti sebe. Možda među svim tim glasovima i u toj galami zaključimo da naš glas i ne zvuči baš tako dobro kao što smo na početku mislili dok je usamljeno odzvanjao u sopstvenoj glavi.
COBA Systems
Slobodan Stanojević, dipl.ing.
Dragan Blagojević, dipl.ing.
Miloje Banković, dipl.ecc.
